Svaka žena ima pravo na život bez straha: Danas je međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se danas 25. novembra, sa ciljem ukazivanja na značaj i veličinu ovog problema, a prijava nasilja je prvi i najvažniji korak u sprečavanju dalje izloženosti nasilju i sprečavanju fatalnih ishoda.

Ovaj datum ujedno obeležava i početak kampanje "16 dana aktivizma" koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

Preporučujemo

Dan 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje su brutalno ubijene u Dominikanskoj republici 1960. godine.One su pod nadimkom Las Mariposas (Leptiri) delovale kao političke aktivistkinje koje su postale vidljivi simbol otpora protiv diktature. Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i borbe za demokratiju hapšene su više puta, zajedno sa svojim muževima.

Minervu, Patriu i Mariu Teresu likvidirala je tajna policija 25. novembra 1960. dok su išle u posetu zatvorenim muževima u Puerto Platu.

Sve tri sestre su zadavljene, a tela su pronađena polomljenih kostiju.

Vesti o njihovom ubistvu šokirale su i razbesnile narod. Brutalna likvidacija sestara Mirabel bio je jedan od događaja koji je doprineo zamahu pokreta protiv diktatorskog režima, a nedugo zatim dolazi i do njegovog pada.

Tako su sestre Mirabel postale simbom nacionalnog i feminističkog otpora u svetu.

Pravo na život bez straha

Ministarstvo poručuje da svaka žena ima pravo na život bez straha, diskriminacije i zlostavljanja, a država, institucije, civilno društvo i građani imaju zajedničku obavezu da pruže sigurnost i osiguraju zaštitu ljudskih prava svake žene.

Odlukom Generalne skupštine UN 1999. godine, 25. novembar proglašen je za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve silovanja, porodičnog nasilja, zlostavljanja i drugih oblika nasilja.

Nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja značajan problem sa dubokim socijalnim, zdravstvenim i ekonomskim posledicama za pojedinca, porodicu i društvo.

Osim toga, to je jedno od najrasprostranjenijih oblika kršenja ljudskih prava, a proističe iz stavova da žene ne trebaju da imaju ravnopravan status sa muškarcima. Obaveza svakog društva je da javno zagovara politiku suzbijanja diskriminacije i da promoviše kulturu tolerancije.

Kako se navodi na sajtu Ujedinjenih nacija (UN), nasilje nad ženama i devojčicama ostaje jedno od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu.

"Globalno, skoro svaka treća žena je barem jednom u životu bila izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera, nepartnerskom seksualnom nasilju, ili i jednom i drugom. Za najmanje 51.100 žena 2023. godine, ciklus rodno zasnovanog nasilja završio se jednim konačnim i brutalnim činom - njihovim ubistvom, koje je počinio partner ili neko od članova porodice. To znači da je jedna žena u svetu ubijena svakih 10 minuta", navodi UN.

U Srbiji je 2017. donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, 2016. godine u Krivični zakonik uvrštena su, kao posebna krivična dela, proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a 2021. godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a izvršene su i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije.

"Neke žene godinama u tišini trpe razne oblike nasilja, što se neretko završi femicidom. Zato je važno ohrabriti žrtve nasilja i podići nivo svesti celokupnog društva da je ovaj način zloupotrebe moći neprihvatljiv, zabranjen i kažnjiv", navodi se u saopštenju Ministarstva.

Nebezbedne u sopstvenom domu

U Srbiji je od 2011. do 2023. godine ubijeno 406 žena i devojčica, podaci su „Femicid memorijala“, koji je u maju ove godine predstavio Autonomni ženski centar.

U porodičnom i partnerskom nasilju ove godine ubijeno je 17 žena.

Kada je reč o starosti žena, najveći broj žrtava imao je između 46 i 55 godina, njih 88, odnosno 21,67 odsto. Najviše femicida zabeleženo je u Beogradu – 80, odnosno 19,7 odsto, a zatim u Južnobačkom okrugu – 35, odnosno 8,62 odsto.

U partnerskom nasilju ubijeno je više od polovine žena, od čega 34,24 u braku i 17,73 odsto u parnerskoj vezi. U drugom porodičnom odnosu ubijeno je 39,8 odsto žena, od čega je u najvećem broju slučajeva ubica bio sin. Bivši partneri ubice su u 15,76 odsto slučajeva.

Natpisi - prijavio da je ubio suprugu, izrešetao ljubavnicu, pijan pretio i maltretirao majku, tukao devojku rukama i nogama - čini se, postali su naša svakodnevica. Neretko, žrtve su nasilnike prijavljivale i ranije.

Resorna ministarka Tatjana Macura navela je u julu ove godine da je najvažniji korak u borbi protiv nasilja ekonomsko osnaživanje žena - žrtava porodičnog nasilja.

Žene brzo odustanu od prijeve nasilja

Žene, i kada se odluče da prijave nasilje, brzo odustanu i ostaju u nasilnim vezama.

Psihologinja Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra navodi da ih sve češće zovu žene koje su ozbiljno ugrožene, da su situacije kompleksne i da je ono dosta brutalnije.

Prema njenim rečima, strah je moćno oružje da držite potčinjenim bilo koga, onog ko ima manje moći i koji je manje povezan sa svojom mrežom podrške kao i sa institucijama.

„Žrtva mora da zna da kada se obrati za pomoć, biće ozbiljno saslušana, i da će se njoj verovati i pružiti podrška u dužem periodu“, navela je Ignjatovićeva.

Ukazuje i na predrasude koje žrtve imaju, te da često u svom okruženju ili institucijama čuju da je deci važan otac, „nećeš valja da ga otereš u zatvor“.

„Dakle, to je prebacivanje odgovornosti i krivice“, dodaje Tanja Ignjatović.

Prijavite nasilje:

Policija: 192

Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h

Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/64-65-746, svakog dana od 00 do 24h

Novi Sad "Iz kruga Vojvodina": 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 - 16h

Autonomni ženski centar - SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h

Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600

Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h

SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h

SOS Dečja linija "Broj za problem tvoj": 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi (0-24h)

(Telegraf.rs)