Pukovnik dao spisak stvari koje Srbi treba da spakuju u slučaju nuklearnog napada: "U sklonište ponesite ovo"

Spremite dovoljne zalihe hrane i vode za piće za najmanje 72 sata, uključujući konzervirani pasulj, energetske pločice, testenine, lekove i tablete joda. Napravite zalihe krompira, kupusa, šargarepe i konzervi bolonjez sosa. I, što je najvažnije, budite spremni da se sami snalazite! Ovakvi saveti su izdati u Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Rusiji, pa čak i u susednoj Hrvatskoj.

Strah od nuklearnog rata nije zaobišao ni Srbiju, zbog čega je predsednik Vučić nedavno upozorio: "Potpuno smo nespremni, nemamo dovoljno atomskih skloništa!" Da li su nam potrebni koferčići za sudnji dan, da li treba da rezervišemo mesto u atomskom skloništu i koliko je realna opasnost od nuklearnog rata, postaju ključna pitanja.

Preporučujemo

Pukovnik Miodrag Savić i Dragan Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu u "Blic uživo" istakli su da od nuklearnog napada ne treba strahovati, ali da je potreban stalan oprez.

"Ne treba strahovati od nuklearnog napada, ali moramo biti oprezni i pratiti ozbiljan pristup Evrope u pripremama za vanredne situacije. Od 2006. godine mi nemamo organizovanu civilnu zaštitu i građani su prepušteni sami sebi. Deo nadležnosti je prešao na sektor za vanredne situacije, ali je potreban organizovan sistem civilne zaštite", kaže pukovnik Savić.

Napominje da je važno insistirati na obuci građana za postupanje u vanrednim situacijama, ne samo tokom rata, već i u slučaju zvuka sirene ili potrebe za evakuacijom u sklonište, kako bi se svi građani znali pravilno ponašati i zaštititi.

Skandinavci, Nemci, Britanci se spremaju za najgori mogući scenario. S druge strane Španci i Italijani kao da dolaze iz nekog drugog sveta, a kako ističe pukovnik Savić, svaka država ima svoj način razmišljanja.

"Skandinavci su prvi na udaru i definišu neke rizike za moguće dejstvo sa teritorije Rusije. Izdavanjem brošura oni podižu odbrambene pripreme stanovništva na najviši mogući nivo. Srbija mora da vrati sistem civilne zaštite iz prostog razloga što smo imali najmoderniji sistem, preuzeli su ga Slovenci, preuzeli su Hrvati, preuzeli su Rumuni, preuzeli su Mađari. Mi jedini nemamo jedinice civilne zaštite uopšte", kaže pukovnik Savić.

Prvo treba pripremiti skloništa u slučaju nuklearnog napada

"Prvo što treba uraditi, što Srbija treba da uradi, to je da pripremi skloništa. Ne štiti vas jod, voda i hrana od nuklearnog udara nego sklonište. Morate se skloniti u atomsko sklonište koje je od betonskog zida 1 metar i sa čeličnim vratima od 20 do 30 centimetara, zato što to štiti od gama zračenja. Jod ne štiti ništa od gama zračenja. Gama zračenje ubija ljude i ono probija kroz zid, kroz sve. Ulazi u sve, osim u metar betona i od njega štiti samo atomsko sklonište", kaže Savić.

Gosti "Blic uživo" ističu važnost preduzimanje ličnih mera zaštite, ali da ne treba stvarati nepotrebne farmakološke zalihe i nekontrolisano uzimati jod. I ne treba se povinovati svim tim informacijama koje dolaze sa Zapada, naglašavaju Petrović i Savić.

Problem sa skloništima u Srbiji

Prema podacima koje je saopštilo Javno preduzeće "Skloništa", na prostoru naše države postoji više hiljada skloništa, od kojih je 1.442 na teritoriji 48 opština povereno na upravljanje ovom preduzeću.

Od ovog broja, čak 980 njih se nalazi na teritoriji Grada Beograda na teritoriji 15 gradskih opština. Najbrojniji je Novi Beograd sa 244 skloništa, zatim Rakovica sa 130 i Voždovac sa 107. Ipak, skloništa na teritoriji Barajeva i Surčina nisu pod upravom ovog javnog preduzeća.

Prema rečima gostiju "Blic uživo" veliki je problem to što investitori više nisu u obavezi da grade skloništa.

"Ranije, po zakonu o odbrani pod nadležnošću Ministarstva odbrane, svaki investicioni objekat morao je imati sklonište ili uplatiti 2% od građevinske vrednosti u fond javnog preduzeća za skloništa ako je postojalo blokovsko sklonište. Na taj način je finansirano javno preduzeće za skloništa u Srbije", kaže Savić.

Petrović i Savić napominju da je važno od sada sistematski pristupiti obuci građana.

Prema Ustavu, građani imaju pravo na obuku i obavezu odbrane. Potrebno je sprovesti kolektivnu edukaciju, formirati jedinice civilne zaštite opšte namene i osposobiti svakog građanina. U prošlosti su građani imali komplete za ličnu zaštitu, a iako smo to smatrali prošlim vremenom, svaki period nosi svoje rizike. Država je dužna da obezbedi građanima obuku, osposobljavanje i uvežbavanje.

Ovo je obavezno poneti u slučaju opasnosti

U slučaju opasnosti, svaki član domaćinstva treba biti spreman da ponese sledeće osnovne stvari, savetuje pukovnik Savić:

- Lična dokumenta (lična karta, pasoš)

- Najnužnije lekove

- Minimalne potrepštine za hitnu evakuaciju.

Za prevenciju, preporučuje se pripremiti zalihe hrane i vode na adekvatan način, u skladu sa mogućnostima.

(Telegraf.rs)