Od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji prošle godine umrlo 50.000 ljudi

E. K.
E. K.    
Čitanje: oko 3 min.
  • 0

Projekat Ministarstva zdravlja, koji se sprovodi uz podršku Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i lokalnih samouprava, opštih bolnica i domova zdravlja "Karavan zdravlja" ove nedelje obišao je Požarevac i Smederevo, a sa ciljem da se stanovništvo edukuje o prevenciji kardiovaskularnih oboljenja.

Prema podacima IZJZS "Batut", prošle godine je u Srbiji od posledica kardiovaskularnih bolesti umrlo 50.000 ljudi, odnosno, nestao je grad veličine Požarevca.

Kardiovaskularne bolesti su planetarni problem, te je na svetskom nivou godišnje upravo najviše smrtnih slučajeva izazvano zbog te vrste oboljenja.

Kako bi se smanjila poražavajuća statistika, Ministarstvo zdravlja pokrenulo je Karavan zdravlja sa ciljem informisanja stanovništva, a istovremeno i obezbeđujući preventivne kardiološke preglede.

Kako je istaknuto na edukativnim tribinama u Smederevu i Požarevcu, kardiovaskularne bolesti su visoko preventabilne, odnosno mogu se sprečiti ukoliko se na vreme identifikuju faktori rizika.

- Ministarstvo zdravlja na čelu sa ministrom Zlatiborom Lončarom pokrenulo je, po meni istorijsku akciju, a to je kampanja koja će u potpunosti potvrditi da država Srbija brine za njene građane, da čuvamo zdravlje nacije - poručio je savetnik ministra zdravlja, kardiolog Nebojša Tasić.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar sa građanima Foto: Ministarstvo zdravlja

On je naveo da je cilj Karavana zdravlja upravo da se dođe do zdravih osoba u radno sposobnom periodu života.

- Ukoliko se na vreme identifikuju faktori rizika, a najveći faktori rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova su hipertenzija (povišen krvni pritisak), povećane masnoće u krvi, dijabetes i pušenje, ukoliko se oni identifikuju na vreme, kardiovaskularne bolesti se mogu sprečiti - poručio je Tasić.

Dodaje da su upravo zbog toga preventivni pregledi značajni, jer osoba uglavnom ne oseća simptome, te ne kontroliše redovno pritisak i masnoće.

- Svaki drugi stanovnik Srbije umire od kardiovaskularnih bolesti, najčešće infarkta i šloga, a nažalost svedočimo i tome da je tu sve više mladih građana, ispod 45. godine. Mladost više nije garancija za zdravlje i upravo zbog toga Karavan zdravlja, u okviru koga se odvijaju i preventivni kardiološki pregledi, želi da se među mladima podigne svest o tome da brinu o sebi, da na vreme promene nezdrav način života i sve ono što dovodi do potencijalnih rizika - rekao je on.

Čak polovina populacije Srbije boluje od hipertenzije, rekla je na tribini doktorka Snežana Plavšić iz Instuta Batut.

- Godišnje 20 miliona ljudi u svetu umre od bolesti srca i krvnih sudova. Nažalost, sedalni način života, stres, ishrana i nebriga o zdravlju dovode do toga da sve mlađi oboljevaju. Imamo sve više gojazne dece, takođe stanovništvo je sve starije i sve to dovodi do toga da najviše života gubimo od bolesti čiji se nastanak može sprečiti - pojasnila Plavšić.

Situacija u Požarevcu i Smederevu ne razlikuje se od situacije u Srbiji i svetu, poručili su lokalni stručnjaci iz oblasti kardiologije.

Troje mladih, mlađih od 45 godina u proteklom periodu doživelo je infarkt u Požarevcu, istakla je za Tanjug specijalista interne medicine dr Slavica Hadži Karamarković.

Kaže da su sada stabilno i poručuje da Ministarstvo zdravlja ovakvom jednom akcijom pokazuje brigu o svim građanima Srbije.

Građani Požarevca i Smedereva imali su brojna pitanja za stručnjake u vezi sa prevencijom kardiovaskularnih bolesti.

Karavan zdravlja sastoji se iz dva dela, prvo obuhvata edukativne tribine na kojima građani mogu da postave pitanja i razgovaraju sa stručnjacima na temu kardiovaskularnih oboljenja, dok je drugi deo te akcije posvećen besplatnim preventivnim pregledima.

Prethodnog petka, Karavan zdravlja je zvanično otpočeo put po Srbiji iz Negotina i Kladova.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Prof.dr Svetozar Putnik o transplantacionom programu, kardiovaskularnim problemima i lečenju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA