Puzali su do preživele devojke, ispod ruševina joj davali infuziju: Volonter Dobrica o spasavanju u Novom Sadu

"Postoje trenuci na koje ne možemo ostati ravnodošni, kao što je bio trenutak kad je deka zagrlio dve devojčice. U tom trenutku kao da stane vreme. Neko bude malo emotivniji, pa krene neka suza, par pogleda se desi i opet idemo dalje, moramo nastaviti da izvlačimo ljude, jer pristupamo na taj način kao da su svi živi". Ovim rečima Dobrica Petrić, član Organizacije za traganje i spasavanje Srbije za Telegraf.rs opisuje kako je iz njegovog ugla izgledao taj 1. novembar, dan kada je našu zemlju zadesila nezapamćena tragedija, a upravo je on bio na licu mesta.

Podsetimo, Valentina (9) i Sara Firić (5) iz Kovilja poginule su zajedno sa svojim dekom Đorđem Firićem (53) i bile su najmlađe žrtve tragedije. Dobrici i sad pada teško da se vrati na taj dan.

Bio je to petak, radni dan. Većini, ne mnogo drugačiji od prethodnog dana. Ljudi su na železničkoj stanici u Novom Sadu čekali voz ne sluteći da se neki od njih nikada neće ukrcati na put. Nekoliko trenutaka kasnije, Dobrica je bio na licu mesta sa svojim kolegama i satima hrabro izvlačio ljude koji su, zatrpani ispod ruševima nadstrešnice, čekali pomoć i borili se za život.

- Meni je dan bio kao i svaki drugi, tekao je poslovno. Prvo sam slučajno video vest u Telegram u grupi, ali sam je nehotice pogledao i nastavio dalje, jer sam bio u nekoj gužvi. Nakon pet minuta dobili smo poziv u našem internom sistemu obaveštavanja i aktiviranja, gde se opisala tragedija malo detaljnije. Tako smo dobili informaciju da je u 11.56 časova pala nastrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu - priča naš sagovornik prisećajući se svakog detalja tog dana.

"Uvek pristupamo kao da je svako ispod ruševine živ"

Nekoliko minuta kasnije sve snage bile su na terenu. Budući da je sedište Organizacije u Novom Sadu, volonteri spasioci su ubrzo bili na licu mesta, a pridružio im se i Dobrica sa kolegama iz Beograda. Tako je krenula prava borba za ljudske živote. Kako kaže, nije znao šta ga čeka na licu mesta, ali nije mnogo ni razmišljao, već je pristupio zadatku odgovorno i profesionalno.

- Nikad ne znamo šta nas može zateći. Spremamo se aktivno i spremni smo za najgore, ali uvek nadajući se da neće doći taj trenutak. Gledamo da spasimo što više ljudi možemo. Kada je situacija ovog tipa, uvek pristupamo kao da je svako ispod ruševine živ i ne razmišljamo o drugoj krajnosti.

Puzali su do preživele devojke i ispod ruševina joj davali infuziju

Borba da se dođe do osoba trajala je više od osam sati, a Dobrica je proveo čak šest kopajući do ljudi i trudeći se na sve načine da ih održi u životu. Članovi ove volonterske organizacija koja je učestvovala u spasavanju bili su pored 80 spasilaca, vatrogasaca i drugih pripadnika Sektora za vanredne situacije. U stalnoj koordinaciji sa njima, zajedničkim snagama, tražili su idealno rešenje i borili se za svakog.

- Odmah nakon dolaska smo uočili specifičnu situaciju zato što je konstrukcija koja se urušila iz jednog dela. Pomeranje na jednoj strani izaziva i na drugoj strani određena pomeranja, pa je spasavanje na jednoj strani remetilo sredinu ili drugu stranu. Prvo smo pristupili identifikovanju mesta gde su osobe pod ruševinom. Utvrdili smo da je sa leve strane bila ženska osoba koja je bila svesna i komunicirala, ja sam održavao kontakt sa njom, a nakon određenog vremena naš predsednik Dragan Bjelić je sa koleginicom iz Hitne pomoći iz Novog Sada, puzeći došao do osobe, otvorio joj venski put da bi se priključila na infuziju. Komunicirali smo sa osobom sve dok se nisu stekli uslovi da se izvuče i preveze u Klinički centar Vojvodine. Sve preživele osobe u tom trenutku, koje su bile zatrpane, su imale teške polutraumatske povrede - priča Dobrica prisećajući se potresnih slika i same akcije spasavanja.

Anja je 15. žrtva tragedije

Nažalost, pre tri dana nas je potresla vest da je jedna od troje pacijenata teško povređenih, usled obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, preminula. Ona je petnaesta žrtva nesreće koja se desila u Novom Sadu 1. novembra, a uprkos borbi lekara i naporima, došlo je do smrtnog ishoda.

- Izjavio bih saučešće, u ime Organizacije, porodici Anje, ali i ostalim porodicama preminulih. Te neke slike uvek ostaju urezane. Neke ne mogu da se obrišu, jer je to takva vrsta posla. Niko nije imun na te stvari i slike i kada dođemo na lice mesta i vidimo kakva je situacija, znamo šta možemo očekivati. Neko se susreo više sa nekim stvarima, neko manje, ali nekako u tom trenutku to se sve stavi po strani. Budemo profesionalni i imamo jedan cilj - priča Dobrica i dodaje da svoj spasilački poziv vidi kao doprinos zajednici i otadžbini i smatra da je u suštini svakog čoveka je da pomogne.

U takvim trenucima, spasioci su, priča Dobrica, usmereni samo na jedan cilj i iako im je teško, ne smeju da dozvole ni sekunde da zastanu. U takvim situacijama svako nađe način da pomogne i to je trenutak kada smo svi ujedinjeni.

- Svi su tu heroji, i Sektor za vanredne situacije i vatrogasci spasioci i ljudi koji su prišli da pomognu i Hitna pomoć, građevinske firme koje su došle sa mehanizacijom. Svako je dao svoj doprinos i niko nije manje bitan. Zajedničkim snagama smo uspeli da spasimo ljude koji su mogli biti spaseni - zaključuje naš sagovornik.

(Telegraf.rs)