Dr Dragana Košević sa Instituta "Dedinje" o kardiovaskularnim bolestima, transplantaciji srca i prevenciji

Zbog kardiovaskularnih bolesti u Srbiji godišnje život izgubi oko 60.000 ljudi, pokazuje statistika. Razlozi mogu biti brojni -  nelečene bolesti, genetika, izbegavanje godišnjih pregleda, ali i stil života poput stresa, pušenja, slabe fizičke aktivnosti, gojaznosti... O ovim i drugim temama u današnjem Podcastu Zdravo sa Ivanom razgovaramo sa kardiologom dr Draganom Košević, načelnicom odeljenja Centra za srčanu slabost na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

Na Instititutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, tokom minulog perioda obavljeni su brojni zahvati - transplantacije, nove procedure, smanjuju se liste čekanja, uključen je rad nedeljom… Na transplantaciju nekog organa u ovom momentu čeka više od 2.000 ljudi, te priča o donorstvu zahteva svakodnevnu pažnju, kako bi se svest kod ljudi promenila.

Naime, mnogi su još uvek neinformisani, pa dolazi do pogrešnih informacija, ali ima i onih koji u najtežim momentima, kada gube nekog svog dragog odlučuju se na humani čin. Kada se pojavi potencijalni donor, stvar je jasna, ako je moždana smrt u pitanju, nažalost tom čoveku nema spasa, ali on može produžiti i spasiti nekoliko drugih života.

- Kada se pojavi donor, oko 30 ljudi se aktivira. Da bi pacijent bio na listi za transplantaciju mora da prođe niz procedura gde mi konzilijarno odlučujemo o tome, da li se radi o terminalnoj fazi, te da je jedino rešnje transplantacija srca. Kada dobijemo poziv da imamo donora, tada se pokreće mehanizam, oko 30 ljudi biva obavešteno, i mi tražimo onog ko je kompatibilan i ko je najbolji primalac tog srca. Pozivamo najmanje troje, objašnjava dr Košević.

Kako ističe, organi se uzimaju od preminule osobe, čiji organi još uvek rade pomoću aparata.

- Važno je reći da se radi o umrlim osobama, to je moždana smrt koja se vrlo detaljno i odgovorno proglašava, veoma je važno da se povrati poverenje u proces tranplantacije, da neko ne pomisli da tu postoje neke nezakonite radnje jer sve je jasno definisano i mesta malverzacijama nema, dodaje doktorka.

Kardiovaskularne bolesti su dominantne

Kardiovaskularna oboljenja su veoma zastupljena, a iako nekada rezervisana za stariju populaciju, sada se javljaju i kod sve mlađih ljudi.

- Iako se preduzimaju velike kampanje za prevenciju, za redovne preglede one su tu. Pre 25 godina je bilo manje mladih ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima, a sada ih ima više, a jedan od razloga je stres. Brže se živi, sada je sve drugačije, napetije je, na tom putu ako se dodaju cigarete, masnoće, šećer, loša ishrana, sve to doprinosi razvoju bolesti. Ali rekla bih da se budi ta svest kod mladih i kada je alkohol u pitanju i zdrava ishrana, i koliko je vežbanje važno, odnosno fizička aktivnost, objašnjava dr Košević.

Šta se dešava sa srcem kada smo pod stresom

Kada smo pod stresom imamo višak adrenalina, a mozak i srce su povezani, objašnjava dr Koševević.

- Pod naletom hormona dolazi do ubrzanog rada srca, to dovodi do porasta krvnog pritiska, a krvni pritisak sam po sebi dovodi do oštećenja unutrašnjosti zida arterija. Neće se desiti jednom, drugi put, treći, ali na duže staze doći će do oštećenja krvnih sudova. Ukoliko ima viška masti, doći do nakupljanja masnih naslaga na zid krvnog suda, pa ako se radi o krvnom sudu na mozgu ili na srcu, to već nije dobro jer može da dovede do moždanog ili srčanog udara, objašnjava kardiolog u emisiji Zdravo sa Ivanom.

Redovni pregledi 

Oko četrdesete godine, kada smo radno najaktivniji kada imamo najviše snage ali i obaveza, to je momenat kada treba biti najoprezniji.

- Tada su preventivni pregledi obavezni, to su ljudi u velikom riziku. Terapija se uzima redovno. Visok pritisak je nešto što se najčešće nasleđuje, ali i ne mora, to je hronično stanje i neophodno je uzimati lekove za pritisak kontinuirano. Ako nije moguće smanjiti pritisak redukcijom kilaže, ishranom, smanjenim unosom soli, mršavljenjem, onda je stvar jasna. Ima dosta mladih koji su nakon redukcije ishrane, zatim nakon gubitka kilograma, dobili smanjenu terapiju. Sve je to individualno, ali neophodno je da lekar to isprati. Nagli skokovi pritiska moraju se ispitati, aritmije takođe, dodaje doktorka.

Alarm za infarkt je bol

Doktorka je tokođe gvorila i o angini pektoris, infarktu, aritmijama, visokom i niskom pritisku. Kako je objasnila, alarm za infarkt je bol, koji se najčešće javlja u grudima, a koji se dalje širi ka levoj ruci.

- Ali i ne mora da bude tako, bol se može javiti i u vilici, grlu... Bol ne treba ignorisati ako se stalno javlja. Ako se sve to dešava u naporu, ako dolazi do zamora, sve je to alarm i treba ga shvatiti ozbiljno, apeluje doktorka Košević.

Podcast Zdravo sa Ivanom možete pogledati u videu sa početka teksta.

(Telegraf.rs)