Danas slavimo Mitrovdan: Verovanja je mnogo, a jedan običaj se posebno odnosi na decu

Pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog Dimitrija, u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Praznik je posvećen komandantu Soluna iz 3. veka koji je stradao jer je štitio hrišćane.

Reč je o svetitelju koji se na ovim prostorima poštuje od davnina i za koga se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.

Preporučujemo

Kada je od cara dobio naređenje da progoni hrišćane, on se na to nije obazirao već je javno propovedao hrišćansku veru. Razjareni car bacio je zbog toga Dimitrija u tamnicu. U tamnici mu se javio anđeo koji ga je okrepio u stradanjima. Posle nekoliko dana je pogubljen. Solunski hrišćani su Dimitrija tajno sahranili, na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom tog grada, a to je i danas.

Prema predanju, njegov grob je odisao bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi.

Kult ovog velikog hrišćanskog mučenika brzo je stigao i do naših krajeva.

U srednjovekovnoj Srbiji posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani. Gradovi Kosovska i Sremska Mitrovica dobili su ime po ovom svetitelju.

U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava.

Postoji verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju, ali i da ovo nije praznik kada se primaju gosti. Takođe, kako nalažu narodna verovanja, uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.

Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan sunčan, navodno će zima biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.

U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.

Za Mitrovdan se vezuje i legenda da su se tada hajduci negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine.

Tako je i ostao običaj da se danas zapeva: "Đurđev danak hajdučki sastanak, Mitrovdanak, hajdučki rastanak".

(Telegraf.rs/Ozon.rs)