OVA lekcija zbunila osmake, a ne razumeju je ni roditelji: Pitali smo pedagoga da li je to razumljiv jezik

Odrasli, da li znate šta je "tiretropin"? Ne znate? Pa kako to ako se pomenuti pojam uči još u osmom razredu osnovne škole?! Da li smo svi mi "veliki" toliko "neobrazovani" ili je zahtevanje od dece sa svega 14 godina da znaju ove ili slične stvari iz biologije (ali i generalno - previše apstraktnih i teških stvari iz ostalih školskih predmeta) - preterivanje? Biće da je ovo drugo. Jer kako drugačije objasniti segment iz udžbenika "Biologija za 8. razred" koji pre liči na lekciju koju treba neki student medicine da spremi, a ne dete koje još nije ni srednjoškolac.

Pogledajte vi ovo: "Negativna povratna sprega je najčešći slučaj kod lučenja hormona. Primer za ovu spregu je uticaj hipofize na štitnu žlezdu. Hipofiza stvara hormon tireotopin, koji podstiče štitnu žlezdu da luči tiroksin...". U pitanju je lekcija "Homeostaza-princip povratne sprege". I da je ovako samo sa biologijom, pa bi lako. Ali sa većinom predmeta deca muku muče upravo zbog nejasnoće pojmova i ogromne količine sadržaja koju moraju "da strpaju" u svoju glavu kako znaju i umeju.

Preporučujemo

Pitali smo pedagoda Draganu Ćupurdiju iz Subotice kako pomoći deci da lakše uče i pored ovakvih komplikovanih nastavnih programa.

"Najpre moram da kažem da je udžbenik samo pomoćno nastavno sredstvo i da nastavnici imaju slobodu da lekcije koje predaju prilagode ne samo uzrastu učenika već i sastavu odeljenja kome drži čas. Međutim, njima nje lakše da se programa drže 'kao pijan plota' umesto da gledaju krajnji rezultat, odnosno šta je dete naučilo", ukazuje Dragana.

Što se tiče obimnosti, naša sagovornica kaže da nije tačno da su nastavnicima vezane ruke.

"Naime, mogu, samo ako žele, da deo gradiva iz odrđenog predmeta za koji je predviđeno pet časovam da uproste i sažmu u tri. I udealno bi bilo da dok svako dete, i ono koje uči odlično i ono koje je prosečnije, ne shvati određenu lekciju, da se ne ide na narednu", ukazuje ona.

Prosto rečeno, u budući lekar ili naučnik i onaj koji će možda negde "kopati kanale" treba da shvate suštinu lekcije. Kad je reč o tim "strašnim pojmovima" odnosno apstraktnosti, mišljenja je da ih treba objasniti deci što jednostavnijim rečima. 

"Recimo, i pri mlađem uzrastu od šestog razreda, kad dobijaju fiziku kao predmet, pomenu pojam 'elektricitet', da deci prosto kažu 'to je ono kad ti se zalepi nešto", objašnjva Ćupurdija.

E sad, tu postoji još jedan problem - preklapanje predmeta i generalno preveliki broj njih. Tako školarci iste stvari mogu učiti na više "mesta". To ih em zbunjuje em im opterećuje i glavu i leđa sa mnogo knjiga. A knjige, pa kao što rekosmo na početku, ponekad nam zaista liči kao da deca po štivu koje se od njih traži danauče, idu na fakultet a ne u osnovnu školu. Sa tim se apsolutno slaže i naša sagovornica i objašnjava zašto je to tako.

"Problem je što udžbenike za osnovnu školu mahom pišu stručnjaci za određene oblasti koji su mahom radili ili rade sa studentima, a ne sa mlađim uzrastom. Otuda toliko apstrakcije i obimnosti", ukazuje Dragana.

Decu pretežno niko ne pita mogu li to sve da savladaju ili ne i oni zbog krutosti nastavnika pa i strogoće stvaraju averzije ne samo prema određenom predmetu, već i prema učenju genaralno.

"Mora se nešto menjati po ovom pitanju jer deca mogu da biraju da li će ići na fakultet ili ne, ali osnovnu po zakonu svi moraju da završe", poručuje Ćupurdija.

Sa pedagoškom aspekta gledano, smatra da od prevelike strogoće i forsiranja nema ništa. "Pa i mi stariji nismo rado čitaloi lektire niti razumeli šta je recimo Tolstoj hteo da kaže, a onda ga u zrelim godinama obožavamo", uz osmeh nam priča naš sagovornica.  Ne slaže se i sa nekim, da kažemo, "naopakostima", a to je da deca u prvom razredu još nisu opismenjena za svoj jezik a bivaju terana da uče odmah neki strani jezik. Na kraju, stava je, da svaki nastavnik treba da se trudi da bude pre svega dobar pedagog, pa tek onda predavač iz neke svoje naučne oblasti.

E sve ovo što pričamo, jasno je ne samo onimi koji se bave praktično vaspitanjem dece, kao gospođa Ćupurdija, nego i roditeljima osnovaca, a posebno sedmaka i osmaka. Oni gledaju decu kako se zatrpani gradivom muče, uz to sve uklapaju i sa vanškoskim sportskim i ostalim aktivnostima, i jednostavno moraju da im pomognu jer im je žao. A onda kad se oni "dohvate udžbenika" žao im bude i deteta i sebe.

Kako nam priča Dajana, mama jedne osmakinje sa Novog Beograda, deca ovog uzrasta su konstantno umorna od preobimnog sadržaja udžbenika. Uz to, već ih hvata panika od upisa u srednju školu. Kad se to spoji sa treninzima košarke, recimo, zaista im nije lako. Zato ova mama redovno uči sa svojim detetom, ne bi li joj bar malo pomogla. Od muke nam uz osmeh kaže "ponovo idem u školu". Tako mama Dajana fino uzme udžbenik iz "Istorije", pripremi flomastere u jarkim bojama za podvlačenje najbitnijih rečenica, i kreće "sažimanje" beskonačno dugog i komplikovanog štiva.

"Ni sama nikad nisam volela istoriju, ali sad kad sam odrasla shvatam da se od dece traži da shvate neko štivo, a ne objašnjavaju im se reči koje su bitne tu, poput reči 'konferencija', recimo", navodi naša sagovornica.

Iz razgovora sa svojom ćerkom ali i njenim vršanjcima, shvatila je da tinejdžeri najbolje upamte suvoparno gradivo kad im se izdvoji ono najbitnije i predstavi na "zabavan" način.

"Meni dete kaže 'mama, meni je lakše da nešto upamtim, kad mi neko ispriča kao priču'. Baš tako se ja trudim da radim s njom. Takođe, mislim da bi nastavnici trebalo više da uključuju decu kad predaju neku lekciju i dati im da pitaju sve što žele i da komentarišu", smatra Dajana i dodaje: "Kad je recimo istorija u pitanju i neki rat, oni bi i te 'strašne godine' lakše zapamtili kad bi i ostatak priče bio više prilagođen njihovom uzrastu". Čak, uz osmeh kaže ova mama, ako treba, i da pretvore "ratne priče" u svojevrsne "predstave", pa da im dozvole da imaju štitove, šlemove, plašteve.

Inače, nije samo problem, kod istorije, konkretno te čuvene godine koje sve plaše i zamaraju, niti preobimnost, već i što se neki put zapitamo da nisu neke teme zalutale u određeni školski predmet. Tako recimo u udžbeniku za osmi razred, mu okviru lekcije "Osnovi proučavanja prošlosti od završetka Prvog svetskog rata do dana" deca treba da upamte i ovo "Najveći napredak nauke i tehnike je ostvaren tokom treće (tehnološke) krajem 20. veka i četvrte (digitalne) industrijske revolucije početkom 21. veka, koje su uvele elektronski informatiku i internet u svakodnevni život ljudi širom planete".

Naša sagovornica nam ukazuje na još jedan, a zapravo možda i ključni problem - pedagogiju. Naime, nije svaki nastavnik jednako susretljiv sa decom i pažljiv prema njima. "Nastavnici su, kako ko, neko daje šansu da dete popravi recimo trojku na četvorku ili četvorku na peticu, a neko samo kaže da će ga pitati - i ne pita", priča Dajana. A deca, uplašena, i pretrpana gomilom podataka, već se brinu oko sledećeg ocenjivanja. Prilikom kontrolnog iz istorije, recimo, neretko imaju i do sedam lekcija da spreme!

Što se tiče konkretno "biologije", njena ćerka nekako uspeva sama da ga savlada, ali da je tinejžerima to teško - jeste. Sa tim se, kako nam je ispričala, složila i jedna njena prijateljica, upravo biolog po obrazovanju. Ona smatra ne samo da su lekcije iz ovog predmeta komplovane, nego se, što je još gore, dešava da se "potkrade" i neka netačna stvar.

Zavirili smo i u udžbenik biologije za osmake i recimo u segmentu posvećenom MATIČNIM ĆELIJAMA, videli i jedan naslov "Matične i diferencirane ćelije". Taj deo počinje sa "Eritrociti žive kratko, pa na njihovo mesto moraju doći druge, nove ćelije..." Završava se sa..."za ćelije koje prilikom razvoja prelaze iz jednog tipa u drugi kažemo da se diferenciraju". Nama je fokus i dalje na "diferenciranju", jer čisto sumnjamo da će dete lako i izgoriti ovaj pojam, a kamoli upamtiti šta znači. Što je najgore, upravo biologija je jedan od onih predmeta, uz obaveznu matematiku i srpski, koji đaci mogu birati za polaganje male mature. Verujemo da mnogi upravo zbog svega naavedenog nju zaobilaze.

Ono što jeste tačno, da i sami nastavnici često imaju problema kako da pristupe obradi i interpretaciji određenog gradiva jer, priznaju, udžbenici zaista jesu prepuni nerazumjivosti. Problem je, kako ukazuju, u celokupnom planu i programu u školama. Zato što se od njih zahteva da znaju previše apstraktnosti i opširnosti, deca kad izađu ih osnovne škole ne znaju ni osnovne stvari.

Jasno je, dakle, da treba nešto menjati u samom korenu. Tamo odakle kreću planovi šta treba da se nađe u gradivu. Zato smo kontaktirali Ministarstvo prosvete republike Srbije i upitali ih da li ima naznaka da će nešto biti menjano u okviru Zakona o užbenicima, čime bi, prosto rečeno, deci učenje biti olakšano. Za sada- odgovora nema. Nadajmo se da je to zato što su u pripremi "neke lepe vesti" kako za školarce, tako i za njihove roditelje. Pa da i jednima i drugima "svane". Konačno.

(Telegraf.rs)