Srbi počeli da prave fešte i za otkrivanje pola bebe, a Noć veštica postala tradicija: Evo šta sve slavimo

Otkad je sveta i veka u Srbiji se proslavljaju verski i državni praznici kao što su Božić, Uskrs, Prvi maj, venčanja, slave, preslave, odlazak u vojsku. Međutim, kako se vremenja menjaju, menjaju se i trendovi kod nas, pa tako poslednjih godina imamo neka nova, "zapadna" slavlja u zemlji, koja prete da ugroze ove koje smo vekovima obeležavali. U to ime, istraživali smo šta sve Srbi sada slave i kojim danima praznuju i lista je podugačka.

Božić i Uskrs

Prvi praznici koji svima padaju na pamet, a proslavljaju se u Srba, jesu upravo Božić i Uskrs, dva najveća hrišćanska praznika. Tako se, kada je Božić u pitanju, već početkom godine Srbi susreću sa jednim od najradosnijih praznika u našoj veri, a kojim se 7. januara proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Preporučujemo

Cela ta nedelja na početku Nove godine u prazničnom je duhu, jer su samo nedelju dana pre toga, Srbi uz mnogo pića i obilne hrane proslavljali novogodišnju noć, potom reprizu iste, da bi se nakon kratke pauze od masne hrane, ona obavezno pripremala i za božićni dan, dok je jedini predah u tom peridou tokom Badnjeg dana, kada se posti u čitavom pravoslavnom svetu.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Uskrs, međutim, nije u toliko radosnom znaku, jer se smatra vrhuncem stradanja Isusa Hrista. Ovo je pokretni praznik i u Srbiji može da se "padne" u bilo kojoj nedelji u periodu od 35 dana posle prolećne ravnodnevnice, odnosno, kod nas, po julijanskom kalendaru, od 4. aprila do 8. maja.

Uskrs je dan radosti i porodični praznik koji naš narod proslavlja uz prisustvo svih ukućana i obaveznu svečanu trpezu koja označava i kraj četrdesetodnevnog posta.

Srpske krsne slave

Praznici koji svakako u najboljem duhu simbolizuju pravoslavlje u Srbiji jesu srpske krsne slave, koje naš narod obavezno obeleži, bilo da živi u Srbiji, ili se, zbog životnih prilika, našao negde drugde u svetu. Na prvom mestu je najrasprostranjenija slava Sveti Nikola, zatim Sveti Georgije ili Đurđevdan, a na trećem mestu Sveti Arhangel, u narodu poznatiji kao Aranđelovdan, dok mnogo Srba slavi i Jovanjdan.

Ovi praznični dani kada se proslavljaju svetitelji, nastali su u srednjem veku, a 2014. godine uvedeni su u reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva organizacije UNESCO, što je predstavljalo prvo pojavljivanje Srbije na ovom popisu.

Foto: Shutterstock/kizaru43

Svaka porodična kuća u Srbiji ima svoju krsnu slavu koja se vekovima obeležava. Na taj dan se uvek odlazi u crkvu gde se seče kolač, porodica se zatim okupljena oko stola okadi, a onda sledi dočekivanje rodbine i praznovanje koje traje do kasno u noć.

I ovde je neizostavna bogata trpeza koju srpske domaćice smerno pripremaju, bilo da je tog dana post ili mrst. Na početku se za predjelo zamezi, kao glavno jelo uglavnom je na meniju svinjsko pečenje ili roštilj, dok za dezert domaćica uvek iznenadi nekim novim kolačima ili tortom.

Svadbe, rođendani, ispraćaji...

Pored verskih praznika, Srbi su poznati i kao veliki veseljaci koji za svaki bitniji porodični događaj organizuju bogate proslave, veće nego za bilo koji verski praznik, dok je sve propraćeno uz brojne zvanice, dobru muziku i obilno piće i hranu. Takva su upravo srpska venčanja, veridbe i proslave osamnaestih rođendana.

Takođe, naš narod je decenijama unazad proslavljao i odlazak u vojsku za buduće "glave" porodice koji je isto tako veličanstveno obeležavan, kako po gradskim kafanama, tako i pod šatorima u srpskim selima uz narodnu muziku i kvalitetnu trpezu.

Foto: RINA

Iako se muški mladi deo Srbije ne raduju vestima da se odlazak u vojsku ponovo vraća, ostatak srpske populacije raduje se jer to znači i da se takozvani "ispraćaji" vraćaju na velika vrata.

Državni praznici

Pored pomenutih veselja koja su od velike dragocenosti uglavnom za porodice slavljenika i njihovu užu i širu rodbinu, u našoj zemlji se, sada već dugo, obeležavaju i jako značajni državni praznici. Neki od njih su formalniji, a tokom određenih takođe ume dobro da se zamezi i sve zalije alkoholnim pićem.

Jedan od tih formalnijih jeste upravo jedan koji nam se uskoro bliži, odnosno, Dan primirja koji se zvanično obeležava 11. novembra, već 11 godina. Ovaj praznik koji je još poznat i kao Dan sećanja, pored Srbije, označava se i širom Evrope. Iako obilata hrana, iće i piće nije nešto što se za njega vezuje, Srbi se jako raduju svake godine kada dođe ovaj dan, jer je on za mnoge zaposlene neradan.

Foto: Nikola Anđić

Kako govoriti o praznicima u Srbiji, a ne spomenuti Prvi maj? Prosto nemoguće. E, to je već praznik koji se dobrano planira, nekada i nekoliko nedelja unapred. Ovaj datum je proglašen, naime, za međunarodni praznik rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta iz 1886. godine koje su održane u Čikagu. Sada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti, pa se tako obeležava i u našoj zemlji.

Iako je njegovo glavno značenje borba za osnovna ljudska radna prava, među našim sugrađanima je on više postao dan koji vezujemo za roštiljanje na nekom zelenom proplanku, uz tonu piva, mesa i dobrog druženja sa porodicom i prijateljima.

Prvi maj se tako u Srbiji, a uz dobru zabavu, zna odužiti i trajati po par dana, pa se o radnim pravima uopšte i ne misli, već je imperativ na bogatom i sadržajnom provodu.

Noć veštica i "Gender reveal" sve popularniji 

I dok su ovo verski, državni i porodični praznici koji su se odomaćili kod nas i neizostavni su deo naše tradicije, u poslednje vreme uvode se i neki modernizovani za koje smo do sada slušali ili ih gledali samo na holivudskim filmovima, oduševljeni dekoracijom i celokupnim ambijentom koji ih prati.

Jedan takav praznik koji se u Srbiji tek od nedavno proslavlja je upravo Noć veštica. Proslavlja se 31. oktobra i nacionalni je praznik koji je priznat u Americi. Posvećen je sećanju na mrtve, mučenike i druge preminule, dok je u popularnoj kulturi ovaj dan postao proslava užasa i povezuje se sa užasnim i natprirodnim.

Foto: Mateja Beljan

Iako se istog tog dana kod nas obeležava krsna slava Sveti Luka, onaj deo Srbije koji tog sveca ne praznuje, u sve većem broju, iz godine u godinu, proslavlja popularni "Helovin". Dok se mnogi naši sugrađani, kao i pojedini predstavnici Srpske pravoslavne crkve, protive zbog obeležavanja ovog praznika u Srbiji, mladi ga i dalje jako vole i praznuju, jer im je to prilika za maskenbal, druženje i dobru zabavu.

Još jedan praznik preuzet sa Zapada, a sve popularniji među Srbima jeste i takozvani "gender reveal", odnosno trend otkrivanja pola beba na svečanim žurkama koje se u tu svrhu prave. Tom prilikom budući roditelji odvajaju pozamašne svote novca, okupljaju prijatelje i rodbinu, a kako bi uz bogatu dekoraciju otkrili da li će uskoro dobiti dečaka ili devojčicu.

Foto: Shutterstock

Pol se, uglavnom, otkriva uz pomoć balona, a koji, nakon što se izbuše, svojom bojom koju ispuste pokažu da li je pol muški (plava boja), ili ženski (roze boja).

Dok za neke ovaj trend predstavlja čisto pomodarstvo, mnogi ipak, a sudeći po tome koliko se trend za kratko vreme kod nas proširio, smatraju kako je ovo idealna prilika za zajedničku proslavu važnog trenutka i porodičnu radost.

(Telegraf.rs)