Znate li zašto Ribarska banja nosi taj naziv? Ima veze sa moćnim srpskim vladarem

Da li se ponekad pitate, zašto određeni gradovi, naselja, sela i ostali geografski pojmovi imaju svoje nazive kao baš takve? Recimo grad Ćuprija se tako zove zato što je sredinom 17. veka Mehmed paša Ćuprilić tu izgradio drveni most (ćupriju) preko Velike Morave. Ili otkuda Jagodini (nekadašnjem Svetozarevu) taj naziv? Legenda kaže da su nekada su obronci oko ovog grada bili crveni od jagoda, i to nije bilo samo crveno, već samo lepo i mirišljavo. Meštani su rešili da ovo mesto nazovu Jagodina.

A zbog čega se Ribarska banja baš tako zove? Baš kao i za prethodna dva geografska pojma, nije teško zaključiti da upravo u korenu reči "ribarska" leži odgovor.  Naravno, reč je o ribi koja je nekih davnih dana lovljena na teritoriji ovog lečilišta. I ne bi to bila nikakva posebna informacija, da osoba zbog koje je bilo pecanja nije lično knez Lazar. Naime, ovaj vladar je u svoje vreme redovno slao ribare da za njega pecaju vrhunski kvalitetnu pastrmku. Inače, nije on jedina krunisana glava koju je bitno spomenuti u vezi sa ovim mestom u Centralnoj Srbiji, poznatijim još kao i Kraljevska banja.

Preporučujemo

Tu je naime, vrlo čest gost bio i kralj Petar I. Priča se da je upravo tu lečio reumu.  Banja je bila dragocena i za žene, te je, kako se priča, u nameri da što duže zadrži lepotu i mladolikost, vodama tog kraja se umivala kneginja Milica.

Mesto odakle je moćnom vladaru stizala riba, nalazi se na širem podrčju grada Krševca. Od njegovog centra udaljeno je 31,2 kilometra. Ko se u ovo lečilište i turističko mesto upućuje iz prestonice, da zna da je razdaljina 217 kilometara, dok je distanca između banje i Niša oko 45 kilometara.

Upravo Ribarska banja je bila tema jednog od poslednjih putopisa poznate influenserke Jovane Jović.

(Telegraf.rs)