Istražujemo: Gojaznost uzima maha, sve češća meta su deca, ali roditelji to je na vama! Evo kakvo je stanje

Prema aktuelnim podacima, oko 20 odsto stanovništva je gojazno, neverovatnih 50 odsto ima problem sa viškom kilaže, a sve češći problem sa viškom kilograma manifestuje se među najmlađima što je poseban poziv na uzbunu.

Vremena su se umnogome promenila i uz pojavu tehnike, lako dostupnih sadržaja za decu i igračaka koje okupiraju pažnju, mališani sve ređe biraju da se fizički angažuju i iscrpe negde napolju ili u kući.

Preporučujemo

Klackalice menjaju telefonima, ljuljaške televizorom, penjalice kompjuterima... Moderno doba donelo je brojne olakšice, ali i otežalo ono što je nakada bilo naizgled mnogo lakše - fizički angažman dece.

Situacija je dosta lakša dok su deca mala jer i dalje imaju potrebu da se pošteno izjure, možda ne više toliko na praznim livadama kojih je, doduše, sve manje, ali svakako na brojnim igralištima, ali to se prilično menja kako odrastaju dok ključan faktor u celoj priči čine upravo roditelji.

Dani su dugački i naporni i često iznure odrasle, pa i ne čudi mnogo što na kraju teško nalaze vremena i snage da se dodatno aktiviraju oko igre sa decom, ali dan po dan to stvara navike koje deca usvajaju i čini plodno tle za problem koji se odavno javio u mnogim delovima sveta, a sada uzima maha i u Srbiji - gojaznost među najmlađima.

Foto: Shutterstock

Ipak, nije manjak fizičke aktivnosti jedini uzročnik problema, naprotiv. Ako zanemarimo određena zdravstvena stanja i probleme, veliki uticaj na aktuelnu situaciju imaju i nezdrave navike jer manjak vremena i energije čini da roditelji pribegnu alternativnim metodama spremanja obroka i grickalica - naručivanju brze hrane i slatkišima.

Svojevremeno je upravo i o tome bilo reči u emisiji "Zdravo sa Ivanom" koja se emituje Telegraf.rs kada je gošća autorke Ivane Anđelković, urednice zdravstva i prodžekt menadžera zdravstva Telegraf.rs bila endokrinolog dr Snežana Polovina, direktorka Poliklinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Upitana gde roditelji najčešće greše zbog činjenice da je sve veći broj gojazne dece, doktorka je objasnila da je u pitanju skup faktora koje čine slabo kretanje, provođenje vremena za tabletima, računarima, izbegavanje fizičke aktivnosti, pa i časova fizičkog vaspitanja u školi, kao i nezdrava hrana.

- To jesu glavni razlozi zašto dolazi do gojaznosti u ranom dečijem uzrastu. Vrlo često se dešava i da su buduće majke još u trudnoći preterano gojazne. U trudnoći povećaju kilažu i za po 30, 40 kilograma jer smatraju da treba dobro da jedu jer "jedu za dvoje", pa su deca često veoma velika već na rođenju i imaju preko četiri kilograma - kazala je lekarka uz napomenu da se većina masnih ćelija u telu formira već do druge godine.

Ona je stoga napomenula da je od izuzetne važnosti šta dete jede tokom te dve godine i da je najbolje da dete sisa majčino mleko jer je ono potpuno izbalansirano što se tiče i ugljenih hidrata i masti i belančevina, ali i svega drugog što je važno za otpornost organizma.

S obzirom na to da nisu sve majke u mogućnosti da doje, mnoge bar ne toliko dugo, doktorka je pojasnila da je pri prelasku na mlečne formule važno voditi računa o količini koja se daje detetu.

Još jedna od bitnih napomena jeste ono što i mnogi pedijatri apeluju roditeljima - posle prve godine decu ne treba navikavati na slatko.

Stvaranje navika esencijalno što ranije

Savet je da je upravo to period kada dete usvaja navike da jede raznovrsnu hranu i unosi ono što mu je istinski neophodno čime se stvara podloga za kasniju bolju ishranu i potražnju namirnica jer se upravo tada formira čulo ukusa, kao i prihvatanje, odnosno neprihvatanje hrane.

- Naravno i da piju vodu! Nema potreba ni za sokovima. Može da se popije neki od sveže ceđenog voća, ali najbolje u kombinaciji sa povrćem upravo da bi se izbegla velika količina šećera u jednoj čaši - objasnila je dr Polovina.

Koliko je krucijalna navika koja se stvara u tom uzrastu, savet je i da se slatkiši ne daju svakodnevno već jednom, dvaput nedeljno i to oni koji su baš namenjeni deci.

Ipak, ključ rešenja se krije u kretanju! Deca treba da se kreću. To je još jedna od navika koja kada se rano uspostavi prati dete do odrastanja, a neretko se nastavi i u odrasloj dobi.

- Dete čim počne da hoda treba s njim što više šetati. Roditelji često zbog zauzetosti ili žurbe budu skloni tome da i dete koje je prohodalo stave u kolica i onda šetaju s njim kroz grad. To ne treba raditi. Kada je prohodalo, treba forsirati hodanje jer ono mora da navikne da hoda. Čim je osposobljeno da samostalno trči i sve, voditi ga na igrališta, penjalice, da dete zna da svakodnevno treba da ima određeni vid fizičke aktivnosti da bi mu to postalo navika, a vremenom i potreba - objasnila je dr Polovina.

Moć navike je neverovatna. Upravo zato je treba što ranije stvarati, pa je tako idealno i da dete bude uključeno u neke individualne ili timske sportske aktivnosti čim mu to uzrast dopusti da bi razvijalo svoj mišićni sistem.

- Naučnici su pokazali da dete koje se ne kreće dovoljno kasnije ima slabije mentalne sposobnosti nego dete koje je bilo napolju, trčalo, hvatalo se, održavalo ravnotežu jer uporedo sa razvojem motorike se razvija i kognitivni, odnosno misaoni deo mozga - poručila je dr Polovina.

Kompenzacija za manjak provedenog vremena sa detetom

Deci u vrtićima, ali i školama nude uglavnom zdrave namirnice i obroke, pa se postavlja pitanje kako je moguće da se povećava broj gojaznih mališana ukoliko je to tako i da li se odgovor možda krije u samom odnosu sa roditeljima, odnosno da li možda oni nadoknađuju manjak vremena, snage ili mogućnosti tako što deci kasnije daju ono što znaju da vole.

- Najverovatnije je upravo to jer kada bi se deca hranila po tom osmišljenom principu moguće da ne bi bilo problema, nego se on javlja usled ekstra obroka, užine ili slatkiša, a tu su i babe i dede koji vole da obraduju svoje unuke - kazala je doktorka.

Ona poručuje da je bitno da se ne stvara navika svakodnevne konzumacije ili dosta učestale unošenja dodatnog šećera jer on ne može da se potroši naročito u današnje vreme kada se ljudi mahom kreću prevozom ili provode dosta vremena sedeći, pa usled manjka fizičke aktivnosti nije moguće imati izbalansiran unos energije i energetske potrošnje.

Idealno bi bila mogućnost svakodnevne fizičke aktivnosti, ali uglavnom nije moguća, pa se savetuje makar dvaput nedeljno ili tokom dnevne pauze na poslu, a svojim primerom bi odrasli takvu naviku donekle preneli i deci.

Dok deca ne biraju okruženje u kom odrastaju, odrasli koji vode računa o njima ga kreiraju. U borbi protiv problema sa gojaznošću koji zahvata sve veći broj mališana, najveći značaj čini se da imaju upravo navike koje usvoje već u prvim godinama života.

Podsticaj fizičke aktivnosti u što većoj meri i okretanje ka zdravijim obrocima možda su u samoj srži onoga što je neophodno da se preduzme kako bi se statistika promenila i deca imala zdravije potrebe.

No, neophodno je napomenuti da brojke na nivou Srbije pokazuju porast broja osoba koje se bore sa gojaznošću i među odraslima. Ako zdravstvene probleme i poteškoće nekako stavimo po strani, mišljenje stručnjaka ukazuje na to da su prethodno pomenuti faktori poput neadekvatne ishrane, unosa tečnosti i manjka fizičke aktivnosti i dalje ključni činioci koje je neophodno izmeniti, ali se za odrasle poseban osvrt stavlja i na stres.

(Telegraf.rs)