ChatGPT im piše sastave i rešava zadatke: Nova zloupotreba đaka u Srbiji! Nastavnici: Lako ćemo ih otkriti

"Ma, to ću ja preko ChatGPT-a da završim." Tako u poslednje vreme pojedini učenici osnovnih i srednjih škola rešavaju domaće zadatke, pišu pismene sastave i ovabljaju druge školske obaveze. Veštačka inteligencija, čini se, ima sve veći upliv u obrazovni sistem, pa se postavlja pitanje - koliko štete zapravo nanosi mladim generacijama?

Dugogodišnji prosvetni radnici govorili su za Telegraf.rs o ovoj temi i objasnili koje su to dugoročne posledice koje "AI" može da ima na đake, kako se ova alatka može pametno koristiti, ali i da li postoje načini da se otkrije ko je od učenika u svom radu zloupotrebio pomenuto pomagalo.

Preporučujemo

Prema rečima profesora srpskog jezika Nenada Gugla, svaku stvar možemo da koristimo konstruktivno i destruktivno, te da je, kako kaže, ista situacija i sa veštačkom inteligencijomm koja može i pogubno, ali i korisno da utiče, kako na učenike, tako i na profesore.

Dobre i loše strane veštačke inteligencije 

- Korišćenje veštačke inteligencije treba da nam bude samo platforma preko koje ćemo da dobijemo iskru, ili plamen, odnosno, koja će da pokrene našu kreativnost, da pruži dodatnu pomoć u procesu obrazovanja. Loše je kada u potpunosti obavlja zadatke koje mi treba da obavimo. Tada može da postane velika opasnost koje učenici često nisu ni svesni. Oni na taj način preskaču procese u učenju koji su jako bitni, i koji su nemerljivi. Mladi, nažalost, nemaju svest da su prečice opasne, jer sve ono što je teško i što predstavlja izazov za decu vodi do visina. Pomoć veštačke inteligencije može kratkoročno da im pomogne, ali dugoročno može da im život napravi užasnim u svakom smislu te reči. Neće znati kako da se ponašaju na poslu, duštvu, a neće imati prečice koje su tu da im pomognu - objašnjava profesor Gugl na početku razgovora.

Profesor Gugl je ovom prilikom napravio i poređenje kojim je želeo da objasni kako veštačka inteligencija u pravim rukama može da dovede samo do dobrih stvari, dok u pogrešnim dovodi do posledica velikih razmera.

- Zamislite sada da imate nož. Jedan je u rukama ubice, a drugi u rukama hirurga. Ubica će taj nož iskoristiti pogubno, dok će drugi njime spasiti nekome život. Tako je i sa veštačkom inteligencijom. Zapravo, najbitniji je način na koji se ona koristi, treba paziti da se ne zloupotrebi. Tu veliku ulogu imaju roditelji i profesori koji treba da podignu svest kod svoje dece da kroz život postupaju pametno i savesno - priča dalje profesor Gugl.

Pored negativnih posledica koje upotreba AI može da ima u obrazovanju, profesor Gugl navodi i benefite, te ukazuje kako ova alatka može da bude korisno i dobro sredstvo da se učenicima gradivo prezentuje na zanimljiviji i primamljiviji način.

- Na primer, ukoliko radimo neke pesnike i pisce, kao Šekspira, ja mogu da koristim veštačku inteligenciju koja može da im da kontekst, da im se privuče pažnja na zanimljiv način. Mora da se istakne da je i pažnja mišić koji isto može da atrofira, a kod mladih to je sve više slučaj. Nastavnici se sada bore sa drušvenim mrežama i moraju da budu zanimljiviji od njih da bi ih pobedili u toj borbi koja je nemilosrdna - ističe profesor i govori kako za napredak mora da se naiđe na poteškoće i da se zadaci rešavaju samostalno, te da se obrati pažnja na "mentalnu teretanu", a ne na prečice koje mogu da dovedu do života koji je bled, tanak, nesrećan i nemoćan.

Da li može da se prepozna AI varanje u školi?

Pošto, nažalost, svest kod pojedinih đaka nije dovoljno razvijena da sami shvate kako veštačku inteligenciju treba samo da koriste kao pronalazak inspiracije, a ne rešenje za sve probleme na koje naiđu, postavlja se pitanje da li postoji način da se prepozna koji učenik je koristio AI dok je završavao svoje školske obaveze. Kako ističe profesor Gugl, načini da se to razazna i te kako postoje.

- Mi poznajemo decu kojoj predajemo. Znamo koji je njihov vokabular, koje su njihove mogućnosti. Takođe, postoje programi koji se koriste za otkrivanje lažnih doktorata koji se uveliko koriste u pojedinim institucijama. Nažalost, to je ponovo još jedan jako mukotrpan posao kada su nastavnici kao individue u pitanju. Zamislite četiri odeljenja od po 30 učenika kojima jedan profesor predaje, i da sada mora da proveri da li je svaki od tih radova originalan ili plod veštačke inteligencije. To je nemoguće i jako naporno raditi "peške". Bilo kako bilo, to sve može da se predupredi ukoliko na vreme radimo na podizanju svesti kod naših učenika da oni sami u sebi imaju potencijal, pregršt ideja i kreativnosti, te da im pomagala i nisu potrebna.

Profesor je ovom prilikom podsetio koliko je ta silna robotika i veštačka inteligencija neuporediva sa živim čovekom i energijom koju on nosi, a napominjući eksperiment koji su u Japanu napravili kada je jednom odeljenju određeno vreme predavao robot, a drugom čovek, to jest, profesor.

- Da li znate ko se pokazao kao bolji predavač? Pa profesor, naravno. Robot se nije pokazao kao dobar učitelj jer mu je falilo energije. Jako je bitna, dakle, ta uzajamna komunikacija i energija koja postoji tokom predavanja. Đaci osećaju to i daju bolje rezultate onamo gde ima bolje energije i bolje međusobne komunikacije - zaključio je profesor Gugl za Telegraf.rs.

"Đaci su nam lenji"

O tome koje sve opasnosti sa sobom donosi veštačka inteligencija u obrazovnom sistemu za "Telegraf.rs" govorila je i nastavnica srpskog jezika za učenike od 5. do 8. razreda osnovne škole Milica Bijelić, i istakla kako su đaci po nekad primorani da koriste AI zbog visokih standarda koji postoje u našim školama, dok su pojedini đaci, kako kaže, jednostavno lenji, pa ovu alatku vide kao idealnu za sve njihove školske obaveze.

- Previsoki su nam standardi, ali isto tako pojedinim učenicima je takav profil ličnosti, odnosno, lenji su, pa koriste AI. Svakako, iskusan profesor poznaje rečnik svojih učenika i ume da prepozna šta je delo njegovog rada, a šta produkt veštačke inteligencije - objašnjava profesorka Bijelić i navodi da pojedine visokoškolske ustanove već koriste programe koji mogu da identifikuju takve prevare.

Profesorka je takođe, kao i profesor Gugl ovom prilikom navela i dobre strane ove platforme, pa istakla da može da bude korisna alatka za nastavu, te da se koristi u dobre i kvalitetne svrhe.

- Nudi pregršt ideja kako da se, na primer, nastava prilagodi individualnim učenicima, kako da se što zanimljivije prezentuje gradivo. Ja sam tako nedavno koristila jedan program veštačke inteligencije koji mi je pomogao da oživimo Vuka Karadžića na času, a koji se onda predstavio učenicima, i podsetio na to ko je bio, šta je sve uradio. Tako se gradivo bolje usvaja i pamti za ceo život - zaključuje profesorka Bijelić za naš portal.

(Telegraf.rs)