Pitali smo srpske lekare koju hranu nikad ne jedu i zbog čega: Ovo se mnogima neće dopasti kad čuju

Konzervirana hrana sa puno aditiva, bela testa, sve prženo u dubokom ulju, industrijski slatkiši, prvi su na listi nepoželjnih namirinica naših sagovornika. Nezdrava hrana dovodi do pojave gojaznosti što dalje vodi do ozbiljnih zdravstvenih problema, poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, lošeg varenja i ostalih tegoba.

U emisiji Zdravo sa Ivanom koja se emituje svakog ponedeljka od 19h na Telegrafu, naši sagovornici endokrinolog dr Snežana Polovina, gastroenterolog dr Saša Perić i doktor fizičke hemije, profesorka Svetlana Stanišić otrili su koje namirnice ne jedu i zašto.

Preporučujemo

- Trudim da ne jedem slatkiše, industrijske slatkiše gde imate dodat šećer. Ukoliko želim nešto slatko, to je nešto sa medom, urme, jer tu ima šećera. To što sam navela može nadomestiti osećaj slatkog. Trudim se da ne jedem ono što je prženo u ulju, pomfrit je recimo dobar u suvoj fritezi, ispričala je endokrinolog dr Snežana Polovina, u emisiji Zdravo sa Ivanom.

Takođe, treba podsetiti da dijabetes pogađa sve generacije i poprima epidemijske razmere. Kako statistika pokazuje, svaka deseta odrasla osoba u svetu boluje od dijabetesa, dok je taj broj u Srbiji prešao 700.000. Mnogi ovu bolest ne otkriju na vreme, jer i ne znaju da je imaju, dok na alarme ne obraćaju pažnju. S druge strane, većina ljudi smatra da je 5, 6 šećer izjutra sasvim u redu, dok lekari objašnjavaju da se preko ove "brojke" sada ne prelazi olako i da je potrebno dodatno ispitivanje.

Manji obroci su ključni

Gastronterolog je takođe odgovorio na naše pitanje, šta je to što izbegava da konzumira.

- Izbegavam pre svega konzerviranu hranu, ona koja ima puno aditiva. Veliku količninu belih testa, zatim gazirana pića u većoj količini. Mnogi moji pacijenti kažu da im gazirano posle obilog obroka donosi olakšanje, ali to je trenutno. Savetujem manje obroke i da budu umereni, objasnio je gastronterolog dr Saša Perić u emisiji Zdravo sa Ivanom.

Čips, grickalice, ulje iz friteze

Roditelji polako gube konce iz svojih ruku, jer deca razvijaju zavisnost od nezdrave hrane. Profesorka Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije dala je detaljno objašnjenje na ovu temu.

-Deca hranu gledaju kao zabavu i ne posmatraju je kao nešto za održavanje tela. To je ultraprerađena hrana. Tu se nalaze materije koje izazivaju eksploziju ukusa, trigeruju dopaminski sistem u mozgu i čine da se osećate dobro kad to pojedete. Od hrane se čovek teže odvikava nego od drugih poroka jer nju morate da uzimate. Višak štetnih materija imamo recimo u ulju iz friteze, šećeru iz gaziranih sokova. Fruktoza podiže nivo holesterola, izaziva oksiditivni stres, a takođe uzrokuje masnu degenerativnu jetru. Odsustvo zaštite je takođe problem - ako ne uzimamo voće i povrće, recimo, koje je puno antioksidanasa. Deci neretko nažalost slaniši i slatkiši menjaju obroke. Onda imate dva problema - višak štetnih i manjak korisnih materija. Posebno je opasno ulje iz friteze koje crni, objasnila je profesorka u emisiji Zdravo sa Ivanom, i dodala da upravo to ne konzumira.

Gojaznost je problem

Upozorenje na sve veće prisustvo gojaznosti među građanima Srbije stiglo je i od ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je poručio da ova bolest već decenijama predstavlja jedan od najznačajnijih javno-zdravstvenih problema koji zahvata i decu i odraslu populaciju.

- Procenjuje se da će prevalencija gojaznosti kod odrasle populacije Srbije porasti sa 25 odsto u 2020. godini na 34 odsto u 2035, a zabrinjavajući je predviđeni porast prevalencije gojaznosti u uzrastu od pet do 19 godina, od čak 5,2 odsto godišnje. Mislim da moramo više da uradimo od ovoga što smo uradili. Saglasni smo da malo možemo da utičemo na starije, ali smatram da imamo ogromnu obavezu da uradimo sve da utičemo na decu, posebno na decu u školskom uzrastu rekao je on.

(Telegraf.rs)