Ivana je postala majka nakon transplantacije jetre, rodila je Sofiju kojoj je dala ime po svojoj donorki

Sofija je divna beba, smeje se, zabavlja se, živahna je. Prava radost. Kada sam ostala trudna nisam mogla da radim prenatalni test, mada sam u sedmom mesecu saznala da je devojčica. Prošlo je šest godina od transplantacije jetre, i uvek sam govorila, ako budem imala ćerku zvaće se Sofija, po devojci čiji sam organ dobila i koja mi je pružila ovu divnu šansu da nastavim svoj život normalno, počinje priču za Telegraf.rs Beograđanka Ivana Joksić.

U ovom momentu oko 2.000 ljudi čeka na transplantaciju nekog organa. Jedno "da" može spasiti nekoliko života, tako je i Ivana čekala svoju šansu za novi život.

Preporučujemo

Naime, pre nekoliko godina petnaestogodišnja Sofija izgubila je život. U tom momentu, Ivana borila se za svoj. Nesebična porodica preminule devojke, u najtežim momentima, rekla je "da" donoranju organa, i na taj način spašeno je nekoliko života.

- U kontaktu sam sa porodicom moje donorke, upoznali su Sofiju i baš smo pre nekoliko dana nas dve bile u poseti kod njih. Oni znaju koliko sam im neizmerno zahvalna, jer velika je stvar u momentu kada vašem detetu nema spasa, vi spašavate tuđe dete, a danas je to dete rodilo dete, koje je dobilo ime upravo po njoj, kaže Ivana za Telegraf.rs.

Foto: Privatna arhiva, ustupljene fotografije

Donorstvo je tema o kojoj treba pričati

Transplantacija organa nekada je jedini lek obolelima. Ivana je samo jedna od njih koja je čekala to "da".

Kada je imala 23 godine osetila je simptome, ali su oni bili potpuno bezazleni na prvi pogled, da bi kasnije saznala da ima cirozu jetre.

- Sećam te promene kože, neki blagi umor, ali ništa nije delovalo kao da će biti ozbiljno. Međutim, kada se klupko odmotalo postala sam kadnidat za transplantaciju već sa 26 godina, kada je ciroza jetre dostigla poslednji stadijum. Nisam mogla da radim, da putujem, pila sam lekove. Često sam imala temperaturu, ležala, pila nenormalne količine tečnosti, i bilo je nekako poražavajuće za mene da ne mogu ništa. Ako treba organ, u redu, pojaviće se, i tako je i bilo, tako sam razmišljala. Nažalost, jedna mlada devojčica izgubila je život a ujedno je spasila nekoliko ljudi jer je porodica bila nesebična. Tada sam rekla sebi da ću opravdati tu šansu i odužiti joj se, zato sam odlučila da svoje dete nazovem njenim imenom, ispričala je Ivana za Telegraf.

Ivana zajedno sa prijateljima iz Udruženja Zajedno za novi život, promoviše donorstvo kao humani i herojski čin.

- Kada se desi nešto i kada nekome najmilijem nema spasa, sa tim gestom spašavate nekoliko života. Apelujem na ljude, na medije da promovišemo ovaj umani čin, i da svako iz svog ugla objasni šta je koma, šta je moždana smrt, da ima mnogo faktora koji utiču na to da li će neko dobiti organ i na kraju, nema mesta malverzacija, poručuje Ivana.

(Telegraf.rs)