U Srbiji jako mali broj ljudi koji su u strahu od apatridije

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević izjavila je danas da je u proteklih 10 godina u Srbijidrastično smanjen broj lica koja su u opasnosti od apatridije i da su takvi slučajevi danas samo pojedinačni.

"Saradnja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i UNHCR-a traje više od decenije. Kada smo 2012. krenuli u borbu protiv apatridije, u Srbiji je bilo više desetina hiljada takvih slučajeva, a sada su takvi slučajevi samo pojedinačni", rekla je Žarić Kovačević na otvaranju izložbe "Ja pripadam" u Evropskoj kući, povodom završetka desetogodišnje UNHCR-ove globalne kampanje za iskorenjivanje apatridije.

Preporučujemo

Ona je dodala da saradnja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i UNHCR-a u domenu pravne nevidljivosti i apatridije traje više od decenije, a da su u najvećoj opasnosti od apatridije u Srbiji Romi. Kako je rekla, gledajući izložene fotografije shvata koliko su pomogli ljudima koji su bili od riziku od apatridije da mogu da ostvare svoja prava, da se školuju, idu kod ledara i pronađu posao.

"Shvatam koliko je istinski neprocenjivo sve ono što smo uradili i zašto smo se zalagali proteklih godina. Važno je reći da nije reč o tome da smo naporno radili da bismo ispunili neke kriterijume, da bismo administrativno primenili ove ili one procedure, nego je fokus naše uprave bio sasvim običan čovek i njegove potrebe. Nema ništa dragocenije, ne postoji ništa dragocenije i važno je od toga da ljudima pomognete, da im vratite dostojanstvo, da im date mogućnosti, da im obezbenite pristup normalnom životu, životu koji žive svi njegovi sugrađani", rekla je Žarić Kovačević.

Kako je istakla, kada je aktuelna vlast 2012. započela taj proces, bilo je više desetina hiljada koji su bili u statusu pravne nevidljivosti za sistem.

"Oni nisu bili upisani u matičnu knjigu rođenih, nisu imali lične karte, prebivalište, državljanstvo, bili su nevidljivi za sistem i nisu mogli da ostvare svoja prava na način na koji su to radili drugi građani naše zemlje. Danas se takvi slučajevi javljaju kao izuzetak. Napradak u rešavanju problema ljudi koji su u opasnosti od apatridije obezbeđen je sistemskim rešenjima", rekla je ministarka.

Ona je navela da je u proteklom periodu posebna pažnja bila usmerena ka ljudima koji nemaju identifikacione dokumente, u pružanju pravne pomoći za upis u matičnu knjigu rođenih, kao i informisanje o tome kome mogu da se obrate za pomoć u ostvarivanju svojih prava.

"Omogućili smo da svako može da registruje rođenje, da svako može da ostvari pravo na lično ime, na državljanstvo, prijavu prebivališta, ličnu kartu i sva druga povezana prava", poručila je ministarka. Ona je rekla da se Srbija 2022. priključila kampanji "Ja pripadam" koja ima cilj da se do novembra 2024. u svetu iskoreni apatridija.

"Možemo da se pohvalimo da je Srbija uradila veliki deo posla, bolji smo od mnogih zemalja regiona, ali i sveta", zaključila je Žarić Kovačević. Šef Predstavništva Visokog komesarijata za izbeglice UN (UNHCR) u Srbiji Sufijan Ađali rekao je da će UNHCR raditi sa Vladom Srbije da Srbija bude prva država na Balkanu bez apartrida.

"U Srbiji smo počeli da radimo kada je u njoj bilo više desetina hiljada pravno nevidljivih ljudi. Sada se taj broj drastično smanjio. Mogu da kažem da će Srbija biti prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja će postići ono što je nemoguće postići na drugim mestima", rekao je Ađali. Dodao je da veruje da će biti rešeno pitanje 200 ljudi koji još uvek nemaju krštenicu, što je kritično, a da je još 1.300 ljudi u riziku od apatridije, ali da zna da Vlada Srbije radi na tome i u tome ima pomoć UNHCR-a.

Ađali je rekao da je situacija u svetu sada mnogo bolja po pitanju apatridije i da je od početka kampanje "Ja pripadam" 2014. 77 zemalja pristupilo konvenciji iz 1954. o apartridiji i konveciji iz 1961. o smanjenju apatridije. "Započeli smo kampaniju s 12 miliona ljudi bez državljanstva, osam miliona je dobilo državljanstvo i dokumenta, ali je ostalo još 4,4 miliona ljudi koji su apartridi i sada je prioritet da smanjimo taj broj", naveo je Ađali. Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva istakla je da su ljudska prava i jednakost temeljne vrednosti EU i da su ljudi bez državljanstva ''naši prijatelji i komšije koji zaslužuju ista prava kao i svi drugi građani''. "Romi su u većem riziku od siromaštva i socijalne isključenosti od ostalih Evropljana. Isto važi i za Srbiju. Pripadnici romske zajednice se često suočavaju sa brojnim preprekama i izazovima u svakodnevnom životu i potrebama, a dokumenta su samo jedna od njih. Zbog toga sam veoma srećna što je EU unija imala priliku, pored naših pouzdanih partnera iz UN, da sarađuje sa Vladom Srbije u procesu unapređenja položaja romske zajednice u srpskom društvu", rekla je Halačeva.

Ona je dodala da je, i pored vidnih uspeha, i dalje mnogo posla pred nama. "Društvena inkluzija romske zajednice nije samo pitanje politike, ona je moralni imperativ. Zahteva od nas da negujemo okruženje u kome svaki pojedinac, bez obzira na poreklo, ima pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i mogućnostima zapošljavanja. Poziva nas da uklonimo barijere koje vrše diskriminaciju i isključenost i izgradimo društvo u kome svako može da napreduje, gde identitet nije izvor podela, već proslava naše zajedničke humanosti", zaključila je Halačeva. Na izložbi, koju su organizovale UNHCR i EU, predstavljene su fotografije profesionalnog fotografa Nemanje Pančića koji je u proteklom periodu portretisao ljude koji žive u riziku od apatridije u Srbiji, kao i one koji su uspeli da dobiju lična dokumenta.

(Telegraf.rs/Tanjug)