Lav TROICKI se borio protiv Staljina: Ovo je samo jedan od "bisera" gradivom preopterećenih đaka

Stoji to da nam je gradivo iz raznih predmeta u osnovnim i srednjim školama decenijama već preobimno. Činjenica je da deca mnogo toga nauče napamet samo zarad ocene, pa ubrzo zaborave. Ali zabrinjava, sudeći po svedočenjima nastavnika i profesora, kakve stvari ne znaju ili bolje reći. Oni koji ih edukuju, zaista se neki put "uhvate za glavu".

"Lav Troicki se borio protiv Staljina" - samo su neki od učeničkih bisera. U rubriku "Smešno a nije šmešno" možemo svrstati i "viteza Ivana Bosiljčića".  Na stranu to što je za neke devojčice ovaj glumac zaista "junak iz sna" i njihovo oličenje viteza, ali on svakako nema veze sa istoriskom ličnošću na koju profesor istorije misli kada pita kako se zvao "naš vitez Ivan". Reč je, naravno, o Kosančiću, po kome se zove jedna ulica u Beogradu.

Preporučujemo

Svašta nešto nastavni kadar, specijalizovan za istoriju, može "novo saznati" na časovima, pa i to da je "Jusein želeo da obnovi Rimsko carstvo", a ne "tamo neki" Justinijan Veliki.  Ništa bolje ne prolaze ni nastavnici likovne kulture, kojima "odzvoni u ušima" kad im učenik kaže da je "Leonardo di Kaprio naslikao Monalizu". Da može, i Da Vinči bi prevrnuo očima.

Kako za Sremskomitrovački portal objašnjava Marjan Mihajlović, profesor istorije, osnovcima su mnogo teški termini sa kojima se prvi put sreću na časovima kod nastavnika. "Otuda brkaju termine iz biologije i istorije", ukazuje on. Tako se dogodi da u kontrolnom zadatku, na primer, navode da je Srbija bila prinuđena da prihvati umesto aneksije "anesteziju" Bosne i Hercegovine, umesto aneksiju.

"Arheologija je nauka koja pomaže ljudima da obrađuju zemlju”, kažu đaci u vezi sa iskopavanjima materijalnih svetskih ostataka.

Međutim, da ne bude da samo kritikujemo đake,  pokušajmo da ih razumemo, jer kao što rekosmo, previše je tu informacija koje treba popamtiti. Zato je od velike važnosti da predavač ima pravi pritup koji će im čitav proces učenja olakšati. "Što više radnog iskustva imam to više gledam da objasnim ključne stvari, da ne 'gušim' detaljima. Primera radi, ako radimo Nemanjiće, da znaju rodoslov, ko je kome šta, i da znaju bar u kom veku se šta zbivalo, kojoj epohi pripadaju istorijske ličnosti i događaji – zaključuje kreativni profesor istorije", kaže Mihajlović.

On priznaje da je recimo gradivo iz istorije za "osmake" preopširno, te zbog toga što obuhvata tematiku s kraja 19. veka i tokom celog 20. veka, učenici pred kraj nastavne godine kad u udžbenicima stignu do Drugog svetskog rata – već okupirani pripremama za završni ispit, nemaju vremena ni koncentracije za ovu važnu temu. Po novom reformisanom programu, kako kaže, Prvi svetski rat izučavaće se u sedmom razredu osnovne škole, ali opet na kraju školske godine kada đacima opada pažnja za sticanje novih znanja, jer su opterećeni popravljanjem ocena iz svih predmeta.

Nadajmo se zaista da će konačno doći do prave reforme nastavnog programa, u korist učenika. Jer, na kraju, uzalud napamet zapamćeni pa zaboravljeni detalji, kad im u sećanju za svagda ne ostane suština.

(Telegraf.rs/Sremskomitrovački portal)