Gastroenterolog dr Saša Perić: Kada su simptomi poput nadimanja i bolova u stomaku alarm za uzbunu

Nadimanje, bol u stomaku, loše varenje, neki su od simptoma koji mogu biti alarm za određena stanja i bolesti. Kako i zašto nastaje rak želuca, ko je u riziku i i koliko sami štetnim navikama utičemo na razvoj ove bolesti, u današnjoj emisiji Zdravo sa Ivanom, razgovarali smo sa načelnikom Odeljenja za onkologiju digestivnog trakta Vojnomedicinske akademije (VMA), potpukovnikom dr Sašom Perićem.

Preporučujemo

Kako je lekar objasnio, rak želuca spada u četvrti najčešći kancer u svetu, simptomi mogu biti zbunjujući zbog čega se pacijetni javljaju kada bolest odmakne. Savet lekara je prevencija i odlazak lekaru kada se pojavi neki od simptoma.

- Ne postoje tipični simptomi, ali recimo možemo reći da se javlja neki oblik nelagodnosti. Pacijenti navode da im ne prija neka vrsta hrane, da osećaju težinu prilikom nekih obroka, počinju da gube apetit, nakon toga može se javiti nekada bol u trbuhu, bol je prvi simptom koji pacijenta navede da dođe kod lekara. Može se javiti gubitak u telesnoj masi, nekada ispoljavanje anemije, krvarenje, objasnio je dr Perić.

Koji simptomi su signal za uzbunu

Svi ovi simptomi mogu se javiti kod raznih upalnih stanja, pojave kamenčića u žučnoj kesi, prejedanja, ali i zbog nezdrave hrane.

- Ukoliko simptomi potraju u smislu nadutosti u trbuhu, dolazi do gubitka u telesnoj masi, osećaja težine u želucu, odnosno, osećaj da se hrana ne vari, počinjemo da imamo osećaj rane sitosti, hrana počinje da nam smeta ako je pojedemo, osećaj da imamo krčenje, pretakanje u trbuhu, preveliku količinu kiseline i vraćanje te kiseline... Pojava crne stolice mora se obavezno lekarski tretirati. Pacijenti moraju da kažu lekaru koju hranu su konzumirali jer se prebojenost može javiti i zbog određenih lekova, naročito gvožđa, kaže dr Perić.

Obroci treba da budu redovni

Dok na jednoj strani imamo one koji suuvek za jak i kaloričan obrok, s druge strane imamo one koji ga preskaču, ili uzimaju sok ili voće. Lerkar objašnjava da je sve individulano, ali da svakako postoji izvesna preporuka.

-Jutarnji obrok ne treba da bude preteran obrok, ali treba da bude dovoljno jak da može da nas drži. Sa gastroenterološke strane preporuka je da se doručak ne preskače. Ne treba po svaku cenu ići za savetima kojih ima puno, treba prilagoditi obrok sebi i svojim potrebama. Ljudi koji imaju fizičku aktivnost u prepodnevnim časovima treba da se pokriju odgovarajućom količinom hrane. Usporeno varenje koje se javlja nakon obilnijih obroka je vrlo često uzročnik i loših snova. Nakon velikih obroka smo i pospani malo, objasnio je gastroenterolog.

Koju hranu treba izbegavati

Hranu koju treba izbegavati je konzervirana hrana prvenstveno, hrana sa velikom količinom aditiva, veliku količinu belih testa i gaziranih pića.

- Preporučujemo raznovrsnu hranu, što manje začinjenu i što više tečnosti. Litra i po tečnosti u toku dana. Preparati koji postoje oni pomažu varenje, mi preporučujemo u odgovarajućoj meri, ne nekontrolisano. Ne treba da dozvolimo da naš organizam zavisi od tablete, rekao je dr Saša Perić.

Kompletnu emisiju Zdravo sa Ivanom, možete pogledati u videu sa početka teksta.

(Telegraf.rs)