"Mala evropska Sahara" ili prelepa "fatamorgana". Znate li o kom geografskom biseru je reč?

Gledano po prirodnim lepotama, imamo zemlju zaista svet da nam pozavidi. I dok neki više vole brdovite predele pune šuma, krševitih predela, brzih pplaninskih rečica, nekima je bliža srcu ravnica - Vojvodina. Opet u njoj, neki preferiraju veće centre Poput Novog Sada ili Vršca, a kad su izleti u pitanju, pored Fruške gore, sve više ljudi, što za Prvomajske praznike, što mimo toga, bira Banat. E tamo ima jedan lokalitet koji je po izgledu terena naš unikat. U prilog tome govori pisanja o njemu do Drugog svetskog rata. Zvali su ga "mala evropska Sahara sa peščanim dinama". Sada Vam je verovatno već jasno da pričamo o Deliblatskoj peščari.

Reč je, dakle, o najvećem peščanom terenu u Evropi koji se prostire između Dunava i Karpata na 300 kvadratnih kilometara, odnosno na teritorijama opština Kovin, Alibunar, Bela Crkva i Vršac. Budući da se  nalazi u ravnoj Vojvodini, nadmorska visina njenih dina se kreće u rasponu od 70 do 200 metar.

Preporučujemo

Valja istaći da je ovo specijalni rezervat prirode, te da ima veoma bogatu faunu, te je stanište pustinjskih mrava, banatskog sokola, orla krstaša, stepskog skočimiša, slepog kučeta... Bogatstvo je, naravno, i u flori - kleka, pančićev pelen, peškarsko smilje, božur...samo su neke od biljnih vrsta. Nemojte da vas čudi ako se posetivši ovaj sretnete oči u oči sa vokom, srnom, jelenom ili divljom svinjom.

Rezervatom prirode proglašena je 1977. godine a 12 godina kasnije je još po nečemu, i to zauvek, dobila epitet "zanimljive". Naime, upravo Deliblatska peščara je odabrana za snimanje filma "Boj na Kosovu", povodom 600 godina od iste. I to nije sve, "filmadžijama" je ovaj banatski biser, bio inspiritivan za kultno ostvarenje "Ko to tamo peva". Šira populacija upravo po mestu snimanja ova dva filma prepoznaje peščaru.

Inače, ako se pitate otkud taj interesantan naziv DELIBLATSKA, objašnjenje leži u istoimenom selu Deliblato u opštini Kovin. Međutim, pored tog tačnog ali prilično jednostavnog objašnjena, ima i jedno "intrigantnije". Reč je "fatamorgani" - dobro poznatom prividu koji se javlja u pešačanim predelima. Otkud sad pominjemo fatamorganu, pitate se vi? E pa upravo se tako na italijanskom jeziku zove "vila iz bajki" (fata – sa značenjem vila i Morgana – što je ime vile iz bajki).

E sad, Mađari su u neka davna vremena hteli da daju tom "priviđenju" neki svoj naziv. I nazvaše je upravo "delibab".  Taj izraz je u upotrebi od 19. veka.

Ovu reč možemo videti, između ostalog, u Zmajevom prepevu čuvene pesme Šandora Petefija "Razorena čarda" čiji završni stihovi glase: "Više njega sunce – divni sinak neba/ Plamti, jer mu s’ ljubav po srcu koleba/ Nežna mu draga u koju se zgledo/ Delibab, vilinsko na pustama čedo". Da umetnike Deliblatska peščara jeste bila i ostala inspirativna za umeznike, jeste činjanica da upravo na tom mestu već više od pola veka biva organizovana Likovna kolonija.

Jedino što možda može biti manje privlačno onima koji krenu put ovog lokalieta, jeste za Banat tipična pojava a to je- košava. One u određenim periodima godine mogu biti česte i jake, međutim, da u neka davna, davna vremena nije vetar silovito duvao, ne bi ni bilo tih božanstvenih dina.

(Telegraf.rs/013info)