Istražujemo: Zašto smo gojazni? Ova tri faktora utiču na naše zdravlje a da nismo ni svesni

Prema podacima, oko 20 odsto stanovništva je gojazno, a čak 50 odsto ima problem sa viškom kilaže i slična je situacija skoro svuda, ne samo u Srbiji. Iako se ranije verovalo da su dva faktora ključna za nastanak gojaznosti - preveliki unos hrane i nedovoljna fizička aktivnost, danas se saznaje i za neke druge kojih zapravo nismo ni svesni.

Ostaje nesporno da najveći uticaj imaju upravo pomenute dve stvari, međutim u međuvremenu su otkivene i mnogobrojne materije koje nas okružuju, a koje doprinose gojaznosti.

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija je jedan od glavnih faktora, a upravo te materije onemogućavaju delovanje insulina i dovode do promene brzine metabolizma.

U pitanju su različite materije koje se nalaze u hrani, na primer razni aditivi koji poboljšavaju ukus hrane ili omogućavaju njen duži rok trajanja, ali oni se mešaju u naš endokrini sistem i funkcionišu poput prekidača koji sprečavaju normalnu sintezu hormona, a samim tim i brzinu metabolizma.

Hrana nije jedino gde se mogu naći, pa ih tako ima i u nekim kozmetičkim proizvodima. Oni preko kože dospevaju u naš organizam i usporavaju metabolizam što dalje kroji put ka gojaznosti.

Situacija je takva da je na nju tek toliko moguće uticati jer u atmosferi i vodi se nalaze različiti herbicidi, pesticidi i zagađivači vazduha koji takođe deluju protivno normalnoj brzini metabolizma.

Dakle, kompleksinije je nego što se ranije verovalo i isprva činilo, međutim na ono osnovno - odabir namirnica s kojima stupamo u kontakt i dalje možemo da utičemo, kao i na neizostavnu fizičku aktivnost.

Hranom protiv stresa

Veliki problem ume da se desi kada ljudi hranu povezuju kao način borbe protiv stresa. Tada, ma koliko se trudili neretko se vrate obrascima koji su im poznati odranije.

Hrana koja je naročito ukusna obično obiluje gorenavedenim materijalima, a kako se ljudi često vode upravo ukusom, stvara se začarani krug onog momenta kada osoba hranu postavi kao vid izlaženja na kraj sa stresnim situacijama.

Slično je i sa brojnim drugim stvarima koje kreiraju zavisnost, ali hrana nije ništa manja opasnost s obzirom na to da otvara vrata gojaznosti i, dalje, zdravstvenim problemima koji je prate.

Kako je objasnila endokrinolog dr Snežana Polovina, direktorka Poliklinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, u emisiji  "Zdravo sa Ivanom", stres je možda najotežavajući faktor od svih na koje možemo da utičemo.

Katkad to bude svakodnevni stres, ali neretko su u pitanju izuzetno teške životne okolnosti ili situacije, te se često preporučuje i pomoć psihoterapeuta onog momenta kada se utvrdi da je on ključan.

- Kad god neko jede mnogo više od onogo što mu je energetski potrebno obično postoji neki psihološki problem. To je bežanje od problema u hranu - poručila je dr Polovina.

Stres i mimo zavisnosti kao recept za gojaznost

Ipak, beg od strasa u hrani nije jedini način na koji se stvara pogubna kombinacija po organizam u kojoj je glavi faktor i činilac upravo nerviranje.

Opšte je poznato da je stres potencijalno najpogubnija stvar po zdravlje svakog pojedinca, međutim on i mimo nečije privrženosti određenom tipu hrane i takvim načinom izlaženja na kraj, može umnogome doprineti višku kilograma.

Naime, kada nervni sistem ne može da istrpi ili da duže trpi stres kojim je izložen, onda počinju da se luče hormoni stresa, odnosno hormoni nadbubrežne žlezde koji dovode do povišenog krvnog pritiska, ali i povišenog šećera u krvi, do povećanih masti u krvi i do toga da insulin ne može da deluje.

- Sam stres znači da se organizam oseća ugroženo. Ono što je ključno u stresnim situacijama koje su produžene i koje se ponavljaju jeste da se upravo zbog hormona nadbubrežne žlezde dolazi do smanjenja belih krvnih zrnaca koja su glavna odbrana ne samo od virusa i bakterija, već i da se prepoznaju i uklone maligne ćelije, ali i sopstvena tkiva. Zbog defekta belih krvnih zrnaca, pod uticajem hormona, dolazi i do češćih autoimunih bolesti i dolazi do češće pojave malignih bolesti - rekla je dr Polovina.

Stres je sveprisutan, ali ako je taj način ugrožavajuć po osobu, neophodno je da potraži adekvatnu pomoć.

Neophodna fizička aktivnost

Čak i kao jedan od oblika borbe protiv stresa - fizička aktivnost umnogome utiče na zdravlje. Bilo da je u pitanju način izlaska na kraj sa nerviranjem ili ne, neosporno je da je krucijalna kako za što bolje funkcionisanje, tako i za održavanje brzine metabolizma svake osobe koja je esencijalna protiv gojaznosti.

Naizgled začarani krug, ali ne mora biti ukoliko se setimo da je zaista u srži što boljeg suočavanja sa nečim što se u tom momentu dešava. Fizička aktivnost pokreće organizam možda na isprva iscrpniji način, ali nesumnjivo bolji od svakog vida užitka koji neko može potražiti u nekom od vidova relaksacije.

Neretko ljudi danas nemaju mnogo vremena da joj se adekvatno posvete, ali čak i malo vremena tokom dana za osnovne vežbe istezanja ili odluka da se ne krene vozilom već peške na određenu destinaciju može mnogo da znači telu da se izbori sa svime što se dešava.

Takođe, fizička aktivnost je svojevrsni činilac i kod "borbe protiv starenja", uz kombinaciju sa drugim neophodnim stvarima poput ishrane ili adekvatnog sna. Takozvazno prirodno podmlađivanje je itekako moguće, a o tome je svojevremeno govorila još jedna gošća emisije "Zdravo sa Ivanom" koja se svakog ponedeljka emituje na Telegraf.rs, dokotorka fizičke hemije, profesorka Svetlana Stanišić.

Stanišić je pojasnila da je starenje zaista moguće usporiti produžetkom dela života kada smo fizički aktivni. Dakle, fizička aktivnost je svojevrstan ključ vitalnosti, a samim tim zaista utiče na sve aspekte života pojedinca i od neprikosnovene je važnosti pronaći vreme za nju.

Različiti zdravstveni problemi kao direktan činilac gojaznosti

Pored svega navedenog, iza gojaznosti mogu se kriti i određeni zdravstveni problemi poput rada štitaste žlezde ili dijabetesa.

Neki od simptoma mogu biti jasni dok se drugi prikriju i neophodna su dalja testiranja.

No, ako osoba primeti da se duži period bori sa nečim i ne vidi da se situacija popravlja, neophodno je javljanje lekaru kako bi se blagovremeno preduzeli adekvatni koraci.

Da li postoji hrana koja ne goji?

Pitanje koje bi sve zanimalo, a odgovor je da - to je hrana koja ima malu energetsku vrednost i mali glikemijski indeks. Kada se ona pojede, ne dolazi do značajnog skoka šećera u krvi.

Tu je dominantno povrće, ali je bitan i način pripreme - bareno, kuvano na pari ili pečeno. Za sam ukus neophodna je dobra priprema i začinsko bilje koje će pospešiti ukus, a zadržati vrednost obroka.

Takođe na spisku namirnica nalazi se i neko voće. Šljive, grožnje, banane, na primer, imaju visok glikemijski indeks, ostala nemaju. Slobodno mogu da se pojedu i tri jabuke tokom dana, ali opet njih bi trebalo pojesti sa korom jer upravo ona sprečava brzo oslobađanje šećera. Isto važi i za kruške, breskve...

Crna čokolada koja ima više od 60 odsto kakaa u sebi ima u sebi veći antioksidansni potencijal, ali i kao sa svime drugim, moramo biti umereni.

Mlaka voda sa limunom jedno je od najpopularnijih teorija, ali nije dokazano da ubrzava metabolizam. Ipak, pijenje vode ujutru koja nije hladna nadoknađuje se voda koja je siparila tokom sna, a limun donosi vitamin C i time se donekle neutrališe želudačna kiselina. Dakle, nije štetno osim u sličaju da neko ima čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.

"Gojaznost je hronična bolest koja je zahvatila i Srbiju"

Upozorenje na sve veće prisustvo gojaznosti među građanima Srbije stiglo je i od ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je poručio da ova bolest već decenijama predstavlja jedan od najznačajnijih javno-zdravstvenih problema koji zahvata i decu i odraslu populaciju.

- Procenjuje se da će prevalencija gojaznosti kod odrasle populacije Srbije porasti sa 25 odsto u 2020. godini na 34 odsto u 2035, a zabrinjavajući je predviđeni porast prevalencije gojaznosti u uzrastu od pet do 19 godina, od čak 5,2 odsto godišnje - upozorio je ministar.

On je rekao da je potrebno raditi na prevenciji i uticati na populaciju u Srbiji da bi se problem gojaznosti stavio pod kontrolu.

- Mislim da moramo više da uradimo od ovoga što smo uradili. Saglasni smo da malo možemo da utičemo na starije, ali smatram da imamo ogromnu obavezu da uradimo sve da utičemo na decu, posebno na decu u školskom uzrastu - poručio je ministar zdravlja.

(Telegraf.rs)