Šta se dešava sa tlom? Strah raste - ima li razloga za strepnju od jakih zemljotresa u Srbiji

Seizmolozi su prethodnih nedelja zabeležili potrese u Vranju, Mladenovcu, Donjem Milanovcu i Lazarevcu. Njihova jačina nije prelazila četiri Rihtera, što je ih je svrstalo u kategoriju slabih potresa. Ipak, dovoljno su jaki i učestali da izazovu brigu javnosti i pitanje - da li su najava nekog jačeg kakvi su potresali naš region prethodnih godina.

Da se nešto dešava pod zemljom u prethodnih godinu dana osetilo se širom Srbije. Manji potresi poljuljali su mir i doneli strah da će se jači zemljotres možda desiti uskoro.

Preporučujemo

Dr Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu objašnjava da zemljotresi predstavljaju oslobađanje energije koja se nakuplja u zemljinoj kori, te da ta energija dolazi iz različitih izvora.

- Nama je najbliži izvor na obali Jadranskog mora. Dešava se da se Jadranska ploča sudara sa područjem Dinarida. Svaki put kada se desi zemljotres u okruženju, po malo te energije dođe i do nas. Srećom, dosta smo daleko od područja gde se stvara energija i nema mnogo aktivnih raseda - kaže Mladenovićeva.

Nema razloga za brigu

Najjači zemljotresi u Srbiji bili su do šest Rihtera i takvih je registrovano četrdesetak u poslednjih sto godina. Kada je region u pitanju, bilo ih je i do sedam jedinica Rihtera i to je maksimum za naše područje.

- S obzirom na to da su u prethodnom periodu na teritoriji Srbije registrovani zemljotresi koji spadaju u kategoriju slabijih i umerenih, nema razloga za brigu. Većina njih je registrovana isključivo instrumentalno. Podsećaju, ipak, da se u budućnosti mogu desiti jači zemljotresi i da se za njih adekvatno pripremimo - ističe direktor Republičkog seizmološkog zavoda Dejan Valčić.

Dva pravca zaštite

Dr Ana Mladenović, pak, napominje da od zemljotresa možemo da se štitimo u dva pravca.

- Prvi je taj kako gradimo objekte u kojima živimo. Kod nas postoji zakon gde se primenjuje seizmička gradnja. Ako ga svi poštuju, onda nema potrebe da se brinu da li će njihovi objekti izdržati moguće zemljotrese. Sa druge strane, u trenutku kada se dešava zemljotres, potrebno je da ostanemo smireni, da se štitimo da nam nešto ne padne na glavu, ne trčimo niz stepenice, ne vozimo se liftom i ne iskačemo kroz prozor - ukazuje Mladenovićeva.

Osim brige oko mogućih zemljotresa, jedna je i ko će da ih beleži, s bzirom na to da u Republičkom seizmološkom zavodu u Beogradu trenutno radi sedmoro ljudi, od kojih petoro seizmologa. Više zaposlenih imali su davne 1975. godine.

Zainteresovanost za tu profesiju decenijama je u padu, možda i zato što je početna plata seizmologa oko 60.000 dinara.

(Telegraf.rs/RTS)