Noć veštica ili Sveti Luka: Hoćete li večeras na slavu ili na maskenbal?

U Srbiji, proslava Noći veštica, odnosno Halloween, postaje sve popularnija, ali uglavnom među mlađim generacijama i u urbanim sredinama. Iako Srbija ima značajan broj katolika (naročito u Vojvodini), Noć veštica se ne vezuje za katoličku tradiciju već je preuzeta kao popularni globalni događaj kroz zabave i maskenbale, slično kao u mnogim drugim zemljama.

Na društvenim mrežama u Srbiji svake godine u ovo doba nastane pravi mali rat. Hrišćani generalno, uključujući i Katoličku crkvu, ne podržavaju Noć veštica, pošto je, po kalendaru, danas Sveti Luka, a sutra Dan mrtvih, posvećen sećanju na preminule članove porodice, slično Zadušnicama koje obeležava Srpska pravoslavna crkva, te smatraju da je proslava Noći veštica, svojevrsne maskarade, američki komercijalni proizvod i da ne bi trebalo da ga prihvatimo, kao što smo prihvatili Deda Mraza.

Preporučujemo

Pomešani običaji

Katolici u Srbiji na ova dva dana posećuju grobove svojih najmilijih, donose cveće i sveće i uređuju grobna mesta. Ovo je vreme sećanja na preminule članove porodice, a takođe i na prijatelje i komšije. Na Dan svih svetih i Dan mrtvih, u katoličkim crkvama u Srbiji održavaju se mise posvećene pokojnicima. Katolici učestvuju u molitvi za duše preminulih, tražeći mir i spas za njih.

U Srbiji, običaji za Dan svih svetih (1. novembar) i Dan mrtvih (2. novembar), koji su važni u katoličkim zemljama, nisu uvek praktikovani na isti način kao u drugim katoličkim i evangelističkim zajednicama. U nekim mestima u Srbiji, naročito u Vojvodini gde postoje katoličke zajednice, običaji obeležavanja mogu biti pomešani sa lokalnim tradicijama. Ponekad se pripremaju posebni obroci u čast preminulih, što je karakteristično za pravoslavne Zadušnice, ali je prisutno i kod nekih katolika.

Postoji niz pravoslavnih praznika posvećenih pokojnicima, kao što su Zadušnice, kada se obeležava sećanje na preminule. S druge strane, proslava Noći veštica nije deo srpske tradicije, ali su običaji, kao što su maskenbal, rezbarenje bundevi i kostimi, postali popularniji, naročito među decom i u školama. Prihvatili su ih čak i Rusi, pa se već tradicionalno, maskenbal održava baš večeras, u Novom Sadu, u njihovoj organizaciji.

Slavljenje Svetog Luke

Sveti apostol i jevanđelista Luka je jedna od značajnih slava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i pada 31. oktobra. Veliki broj porodica u Srbiji slavi Svetog Luku kao porodičnu slavu, a procene su da se ovaj praznik obeležava u oko 100.000 srpskih domova.

Noć veštica i Pravoslavna crkva

Srpska pravoslavna crkva uglavnom gleda na slavljenje Noći veštica kao na običaj stran srpskoj pravoslavnoj tradiciji. Iako nije formalno zabranjeno, postoje stavovi da ovaj praznik ima paganske korene i simbolike koje nisu u skladu sa pravoslavnim učenjem, naročito zbog simbolike vezane za duhove, smrt i natprirodno. Crkva ohrabruje vernike da se drže pravoslavnih običaja i praznika, smatrajući maskenbale i proslave Noći veštica kao komercijalizovane i strane srpskoj kulturi i duhovnosti.

Ukratko, Noć veštica u Srbiji nije široko prihvaćen praznik, ali ima svoje pristalice među mlađima. Za one koji ga slave, on obično predstavlja samo zabavu, bez dubljih verskih ili duhovnih značenja.

Helloween izmislili Kelti

Helloween ili Noć veštica nastao je iz drevnog keltskog praznika Samhain (Samhain), koji je obeležavao kraj žetvene sezone i početak zime. Ovaj praznik, proslavljan na današnjem području Irske, Škotske i Velsa, bio je period kada su Kelti verovali da se granica između sveta živih i mrtvih razređuje, omogućavajući duhovima da posete svet živih.

(Telegraf.rs/Dnevnik.rs)