Strpljenje ili dobre veze, šta je fer? Učenici po godinu dana čekaju premeštaj u željenu gimnaziju

Kraj je oktobra, a zahtevi za premeštanje učenika još su na stolovima direktora. Direktori imaju pravo da odluče o tome da li će učenik koji je podneo zahtev biti primljen u njihovu školu, a to zavisi od opravdanosti. U Forumu beogradskih gimnazija kažu da, oni koji imaju mogućnosti, pokušavaju da urgiraju raznim kanalima - zavisi od toga kako se snađu.

U jednoj gimnaziji u Beogradu, gotovo dva meseca posle početka školske godine, više je od 100 zahteva za premeštanje đaka. I ne samo u toj školi. U Prvoj ekonomskoj kažu da ne pamte kada je bilo više zahteva, koji su i dalje na čekanju. Ne znaju zašto je ove godine takva situacija.

Preporučujemo

- Jedini opravdan zahtev je kada u školi postoji upražnjeno mesto za učenike. Tada jednostavno posmatramo molbe i učenik sa najvećim brojem poena i bez obzira na razlog za premeštaj, poziva se da eventualno pređe u školu - kaže direktor Prve ekonomske škole u Beogradu Milibor Savković.

Direktori imaju pravo da odluče o tome da li će učenik koji je podneo zahtev biti primljen u njihovu školu, a to zavisi od opravdanosti.

- Ima i nekih nerealnih zahteva, pristižu i molbe učenika da upišu gimnaziju koji imaju 62, 63, 64 poena, što je nemoguće, ali ne odbijaju se odmah - navodi direktorka "Dvanaeste beogradkse gimnazije" Svetlana Miljenović.

Premeštaj i u drugom razredu, ali uz prijemni

Zvuči neverovatno, ali pojedini učenici mesto u željenoj gimnaziji ponekad čekaju i godinu dana.

- Za Filološku gimnaziju specifično je da zbog ograničenog broja učenika roditelji godinu dana unapred dođu i pitaju. Ako se nije upisalo u prvi razred ove godine, da li može da se sledeće godine prebaci u drugom razredu. Tu postoji uslov, jedan od uslova je da pre svega postoji slobodno mesto, a drugo je da bude položen prijemni ispit - objašnjava Dragana Ćećez Iljukić, direktorka Filološke gimnazije.

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da, oni koji imaju mogućnosti, idu ili preko Ministarstva prosvete ili preko školske uprave ili preko direktora - sve zavisi od toga kako se snađu.

U neke gimnazije tako su se premestili učenici sa manjim brojem poena nego što je bilo potrebno za upis. I to je jedan problem.

Drugi je - šta se dešava kada ima više učenika od predviđenog broja. Profesorima je mnogo teže da rade sa toliko đaka.

Treći je - da li zbog toga ispaštaju oni đaci koji su se upisali u prvom roku i pomučili da osvoje dovoljan broj poena.

(Telegraf.rs/RTS)