"Ovo je prilika da se podsetimo na značaj prevencije": Bliži se Svetski dan borbe protiv moždanog udara

U Kalendaru zdravlja, svaki 29. oktobar je posvećen najčešćem neurološkom oboljenju -moždanom udaru. Ovo je prilika da se još jednom podsetimo na značaj prevencije moždanog udara, lečenje i podršku pacijentima uz savete prim. dr Mihaila Mirkovića, načelnika Službe za neurologiju Zdravstvenog centra Valjevo.

Prim. dr Mihailo Mirković napominje da se i kod mlađih pacijenata sve češće sreću i prepliću klasični faktori rizika za nastanak moždanog udara.Godišnja incidenca oboljevanja je od 150 do 200 moždanih udara na 100 hiljada stanovnika. Činjenica je da se nakon 55 godine života udvostručuje rizik za oboljevanje i samim tim broj obolelih, ali u kliničkom radu neurolozi sve češće viđaju i ljudi ispod 50 godina. Za razliku od starije populacije, kod koje je glavni uzrok nastanka ateroskleroza i klasični faktori rizika povišen krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, način života, kod mlađe populacije uzrok moždanog udara su takozvani ređi uzroci. Prema statistici od ukupnog broja obolelih od akutnog moždanog udara, jedna trećina na žalost izgubi bitku sa bolešću, jedna trećina ostane sa invaliditetom, a jedna trećina se uspešno izleči.

Preporučujemo

- Radi se na tome da se produži takozvani vremenski prozor odnosno vreme za koje se može dati neka efektivna terapija. Samim tim se radi na usavršavanju i lekova. Imamo tu neki napredak da više nije period od četiri ipo sata kada se mogao uključiti taj lek koji vrši rekanalizaciju zapušenog krvnog suda, nego se to produžava na 24sata. Tu nam mnogo pomažu neke nove metode snimanja gde mi možemo videti

sačuvanu zonu mozga na koju se još može uticati. Akcenat je i na mehaničkojrekanalizaciji da se može tromb izvaditi iz krvnog suda i uspostaviti normalan krvotoku mozgu – rekao je prim. dr Mihailo Mirković.

Najveći broj moždanih udara 70% su aterotrombotički odnosno usled skleroze krvnih sudova,u kombinaciji sa klasičnim faktorima rizika kao što jepovišen krvni pritisak koji se zapostavlja, poremećaj metabolizma lipida i šećera, pušenje cigareta.

- Mi to sve češće viđamo i kod mlađih pacijenata takozvanih mladih vaskularaca kodkojih već imamo praktično razvijenu aterosklerozu. Ono što često viđamo jeste da u starijoj populaciji, preko 70. godine života negde oko 25% su te ne prepoznate ili prepoznate ali neadekvatno lečene srčane aritmije kao uzrok. Tu treba vršiti prevenciju moždanog udara tako što se daje antikoagulantna terapija. Insistira se na lečenju i prevenciji kako se ne bi desio kardioembolijski moždani udar. Mozak sam po sebi je komplikovan organ pa su samim tim i neurološke bolesti najsloženije.

Moždani udar je najčešći uzrok invalidnosti u starijem životnom dobu. Zbog toga je bitno da se pacijenti pravovremeno jave, kako bi pravovremeno davanje lekova poboljšalo stanje pacijenata, jer nakon neurološkog lečenja na odeljenju, svoju rehabilitaciju nastavljaju uz fizijatra i fizioterapeute jer adekvatan fizikalan tretman znatno utiče na oporavak pacijenta – rekao je prim.dr Mirković podsećajući na prve

znake akutnog moždanog udara koji zavise od toga koji deo mozga je zahvaćen da li je u pitanju govor, nestabilnost, oduzimanje jedne strane tela, izmena vidnog polja.

Prevalencija svih bolesti je uvećana, akutni moždani udar se češće sreće i kod mlađe populacije pre svega što su dijagnostici dostupnije nove metode. U budućnosti je u planu reorganizacija jedinice za moždani udar u Službi za neurologiju ZC Valjevo kako bi se napravila konekcija sa timom lekara koji rade mehaničku rekanalizaciju.

Foto:Ustupljene fotografije

Nova terapija za lečenje hroničnih glavobolja

Iz Službe za neurologiju Zdravstvenog centra Valjevo ovih dana stiže spasonosno rešenje za široku populaciju pacijenata, jer su aktivno radili na prevenciji hroničnih glavobolja. Prim. spec. dr med. Mihailo Mirković, primarijus, specijalista neurologije i načelnik Službe za neurologiju navodi da imamo veliku populaciju pacijenata sa hroničnim svakodnevnim glavoboljama i to među ženskom populacijom čak 15% i nešto manje među muškom populacijom stanovništva.

- Migrena osim što može biti povremena, epizodična, kada se javlja jednom ili nekoliko puta mesečno, dijagnostikuje se kadaa je osoba bar jednom u životu imala jak napad.

Ma koliko puta da se javi, migrenozni napad je problematičan jer zapravo onesposobi osobu i najčešće se transformiše u hroničnu migrenu. Prilikom te transformacije pacijenti počinju svakodnevno da koriste lekove za bol. U tom začaranom krugu na tu hroničnu migrenu razvijaju i glavobolje prekomerne upotrebe analgetika. Imao sam pacijete koji su uzimali verovali ili ne 30 tableta dnevno! Do sada smo imali različite grupe lekova za tretman glavobolja i prvenciju. To su bili lekovi koji su u osnovi lečili depresiju, epilepsiju, aritmiju, i tako smo rešavali i problem hroničnog bola. Sada imamo specifično monoklonsko antitelo i to je novi lek na toj bazi koji deluje tako što se daje potkožno subkutano jednom mesečno i prevenira migrenozne napade i glavobolje. Novi lek specifično deluje na patofiziološki mehanizam nastanka migrene – rekao je prim. dr Mirković, naglašavajući da nova generacija lekova nisu lekovi koji su za simptomatsku terapiju kao što je to slučaj do sada bio. Zahvaljujući razumevanju uprave i načelnice bolničke apoteke uspeli smo da za naše pacijente dobijemo ovaj lek koji je jako skup i daje se u kontrolisanim uslovima jednom mesečno putem naše dnevne neurološke bolnice u sklopu koje radi i ambulanta za MS.

Prim. dr Mihailo Mirković, načelnik Službe za neurologiju, podseća i da je dijagnostika i lečenje hronične glavobolje i migrene bio višegodišnji začarani krug jer su pacijenti praktično godinama lutalipokušavajući da odgonetnu uzrok, a neretko se i na svoju ruku lečili i tako izazvali nove hronične tegobe.

- Nisu troškovi ni za sistem ni za pacijenti veliki što se tiče dijagnostike migrene, nego se problematika ovog stanja u osnovi vidi kada bol uzme maha i onsposobljava osobu za svakodnevno funkcionisanje. Od ukupnog broja ljudi koji se žale na migrenu nekih 20% se hospitalizuje radi uspostavljanja tačne dijagnoze zbog ozbiljnosti stanja i dodatne dijagnostike radi otklanjanja sumnje na druga stanja i oboljenja.

Odsustvovanje sa posla i sve što nosi indirektni troškovi lečenja u ukupnom zbiru su zaista mnogo. Iz tog razloga se išlo u smeru nalaženja pravog rešenjaa to je nova terapija za lečenje hroničnih glavobolja umesto dosadašnjih lekova koji su primenjivani za ova stanja. Nakon ove preventivne primene leka jer je komforna samo jednom mesečno ili ređe po potrebi, ljudi postaju funkcionalniji i sposobniji za

svakodnevni život i posao. U odnosu polova, žene su učestaliji pacijenti i to 3 prema 1 u odnosu na muškarce. Ono što je specifično jeste da migrena pogađa populaciju koja je radno sposobna i treba da nosi najveći deo posla dakle mladi i srednje životne dobi. Novi lek za hroničnu glavobolju praktično olakšava najproduktivnije doba. Mi do sada pored lekova za akutne napade nismo imali adekvatne lekove za hronična stanja i to je sada z anas vrlo bitno da možemo da dajemo adekvatnu terapiju pacijentima u našoj dnevnoj bolnici. Izabrani lekari i kolege specijalisti bi trebalo da prepoznaju iz grupe pacijenata sa migrenom i hroničnom glavoboljom koji su za ovaj inovativni lek i preventivu koju on donosi – zaključio je dr Mirković, pojasnivši da se još uvek za lečenje akutnih napada migrene koriste takozvali triptani i lekovi iz te grupe.

Prim. dr Mirković je naglasio značaj kvaliteta života u lečenju hronične glavobolje jer je zapazio da među obolelom populacijom prednjače osobe ženskog pola nezdravih životnih navika, pušači, sa malo kretanja bez fizičke aktivnosti i apelovao da osim nove terapije svaki pojedinac može za sebe učiniti dosta promenom stila života.

Dnevna bolnica efikasna za terapiju MS

U okviru Službe neurologije postoji od pre godinu dana nova ambulanta za multiplu sklerozu i dnevna bolnica za MS. U pitanju je ambulanta u kojoj pacijenti sa multuiplom sklerozom imaju mogućnost da dobiju svoju terapiju, dobiju stručni savet i razmene međusobna iskustva. Savremena terapija koja je omogućena pacijentima sa ovom dijagnozom menja tok bolesti omogućujući im normalan život, a samo je korak ka potpuno individualizovanoj terapiji za svakog pacijenta. Pre godinu dana dobijanje terapije za MS bilo je u nadležnosti Klinike za neurologija KCS, dok je sada terapija dostupna preko dnevne bolnice i ambulante za multiplu sklerozu u Službi neurologija Zdravstvenog centra Valjevo.

- Jednom mesečno u ambulantu dolaze pacijenti koje kroz pregled pratimo tok njihove bolesti i uticaj tih lekova iz redovne terapije koji praktično menjaju tok bolesti. To su takozvani interferoni i glatiramin acetat, dve vrste lekova koji su doneli inovacije u lečenju i dovode do promene toka bolesti. Nakon mesečnog pregleda određujemo da li pacijenti dobro raguju na lek ili eventualno treba da se urade korekcije i da se prebace na lek više efikasnosti. Rad ambulante i dnevne bolnice za izdvanje terapije za MS je podržan kroz sistem zakazivanja u heliantu, tako da pacijenti nemaju problem da dođu do svog redovnog termina za preglede i praćenje njihovog kliničkog stanja – rekao je prim. dr Mihailo Mirković, načelik Službe za neurologiju, ZC Valjevo, dodajući da se pacijenti sa MS po terapiju dolaze jednom mesečno u

ambulantu za multiplu sklerozu.

Prim.dr Mirković je naveo i benefit za same pacijente jer je njima prevashodno lakše dapodižu terapiju u svojoj bolnici, a tu su i u kontaktu sa lekarima koji su im i postavili dijagnozu, a to je posebno značajno za lečenje u smislu konstantnog praćenja lečenja i toka bolesti kakva je multipla skleroza.

- U Beogradu je mali broj lekara koji se bave isključivo multiplom sklerozom, pa se dešavalo da osim uzimanja terapije pacijenti i ne vide doktora, a upravo je poenta da se pacijent prati kako reaguje na uzimanje leka. Mi smo među prvim zdravstvenim ustanovama uspostavili taj sistem ambulante za MS u kojoj pratimo pacijente i izdajemo im odobrenu terapiju – zaključio je prim.dr Mirković.

Savremena terapija za MS se daje subkutano i deluje tako što usporava razvoj onseposobljenosti i invalidnosti što je najveći problem u multiploj sklerozi. Kroz rad ambulante za MS lekari imaju uvid i do sada se uočava da lekovi deluju dobro i da četrdesetak pacijenta koji su korisnici usluga dnevne bolnice i ambulante za MS su zadovoljni ovakvim novim pristupom. S obzirom da multipla skleroza pogađa mladu populaciju stanovništva, od izuizetnog je značaja da oni ostaju funkcionalčni i normalno žive sa svojom dijagnozom koja je doživotna. Na jesen je u planu regionalni stručni skup sa profesorima Kliničkog centra koji se bave oblašću multiple skleroze gde je to prilika da se razmene iskustva i čuju mišljenja korisnika terapije.

(Telegraf.rs)