Srbija ima dobre rezultate u nadzoru bolničkih infekcija

Rezultati Pete nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija i upotrebe antibiotika pokazuju da je stopa bolničkih infekcija tokom pandemije kovida, sa 4,4 porasla na svega 4,8 odsto, što nas svrstava u red zemalja koje imaju dobre rezultate u nadzoru bolničkih infekcija, rekla je danas državna sekretarka Ministarstva zdravlja Ivana Stašević Karličić.

Ona je otvarajući završnu konferenciju Pete nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija i upotrebe antibiotika koja je izvedena u 67 bolnica, a uključeno je 13.781 pacijenata koji su ispunjavali kriterijume rekla i da se Srbija ponosi svojom tradicijom sprovođenja nadzora nad zaraznim bolestima koje spadaju u bolničke infekcije.

Preporučujemo

"Od 1999. godine, zajedno sa tradicionalnim partnerima iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) radimo na tome, a sada i sa Centrom za kontrolu i prevenciju bolesti. U okviru ovog projekta postižemo rezultate kojih se ne možemo stiditi", istakla je ona.

Stašević Karličić dodaje da je Ministarstvo zdravlja još od 2015. godine kroz kampanju za Racionalnu upotrebu antibiotika i brojnim aktivnostima, posvećeno borbi protiv antimikrobne rezistencije kao globalne pretnje po javno zdravlje.

"Jako smo svesni da je ovo i indikator kvaliteta zdravstvenog sistema i naravno da ni te stvari nećemo prepustiti slučaju", naglasila je državna sekretarka.

Direktor Kancelarije SZO u Srbiji dr Fabio Skano poručio je na Završnoj konferenciji Pete nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija i upotrebe antibiotika, da su njegova specijalnost infekcije u jedinicama za transplantaciju, te da je zato ovoj temi izuzetno predan.

"Veoma cenim 25 godina predanog rada Srbije u oblasti sprovođenja nadzora nad zaraznim bolestima koje spadaju u bolničke infekcije. Svetska zdravstvena organizacija želi da to iskustvo iskoristi i u drugim zemljama, jer je vaše iskustvo pričlično jedinstveno i to je dobro za državne institucije, ali i za sve vas, rukovodioce ustanova koje ovde predstavljate. Cilj je da imamo nula infekcija, ne samo u jedinicama za transplantaciju, već svuda. Postoje stvari koje se u tom smislu mogu poboljšati, ali fokus uvek mora biti na ljudima. Dakle, da postoje ljudi koji su odgovorni za kontrolu i prevenciju infekcija", poručio je Skano.

Kada je reč o antimikrobnoj rezistenciji, Skano kaže da Srbija kao država ima dobru istoriju, jer su u proteklih deset godina sprovedeni konkretni koraci protiv toga.

"Antimikrobna rezistencija godišnje bude uzrok pet miliona smrti, a 63 odsto bolničkih infekcija izazvano je upravo zbog antimikrobske rezistencije", naveo je Skano.

Podrška Svetske banke reformskim procesima u zdravstvu koje vodi Ministarstvo zdravlja Republike Srbije traje u kontinuitetu dugi niz godina, poručio je stručnjak za zdravstvo u Svetskoj banci u Srbiji, dr Predrag Đukić.

"U proteklom periodu u oblasti kontrole bolničkih infekcija i racionalne upotrebe antibiotika iz sredstava projekata Ministarstva zdravlja, koji su finansirani iz zajmova Svetske banke realizovane su značajne aktivnosti. Pored ove studije, sprovedena je i kampanja za Racionalnu upotrebu antibiotika, tokom koje je čak za trećinu smanjena upotreba antibiotika. Pored toga, sprovedene su i aktivnosti u vezi sa jačanjem mikrobioloških laboratorija u borbi protiv antimikrobne rezistencije, Kampanja za higijenu ruku, kao i prethodna IV Nacionalna studija prevalencije bolničkih infekcija iz 2017. godine", poručio je Đukić.

Peta nacionalna studija prevalencije bolničkih infekcija i upotrebe antibiotika pokazala je da je svaki drugi pacijent koji se nalazio u bolnicama u toku izvođenja studije, primao bar jedan ili više antibiotika, rekla je dr Milica Bajčetić, klinički farmakolog i korespondent pri SZO za antibiotike.

Dr Bajčetić je za Tanjug rekla da je ta studija pokazala da je svaki drugi pacijent koji se nalazio u bolnicama u toku izvođenja studije primao bar jedan ili više antibiotika i ta prevalenca od 44,8 odsto se povećala u odnosu na 2017. godinu kada je rađena prethodna studija.

"Kada pogledamo u okviru Evrope, mi smo nešto iznad proseka, dakle nije to velika vrednost u odnosu na ostale države gde, takođe postoje velike razlike. Prevalenca u Mađarskoj je najniža, negde oko 20 odsto, a najviša je na Kipru 57 procenata. Studije nam koriste da napravimo plan za budući rad, a naš cilj pre svega je da smanjimo smrtnost kao posledicu antimikrobne rezistencije koja je izuzetno visoka ne samo kod nas, nego i u svetu", rekla je ona.

Napominje da se Srbija, kao i sve zemlje sveta, na neki način obavezala donošenjem političke Deklaracije u Ujedinjenim nacijama, da će se truditi da smanje smrtnost izazvanu antimikrobnom rezistencijom, bar za 10 odsto na godišnjem nivou.

"Svi rezultati koje smo dobili u studiji će nam pomoći da u budućem radu korigujemo sve one stvari koje nisu bile pravilne", poručila je dr Bajčetić.

Ova, kao i prethodna studija, izvedena je u okviru evropske studije u organizaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).

Studija je izvedena u organizaciji Ministarstva zdravlja, Posebne radne grupe za izvođenje Pete nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija i potrošnje antibiotika u okviru evropske studije, a u saradnji sa Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, u okviru projekta Ministarstva zdravlja „Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19”, koji se finansira iz kredita Svetske banke.

(Telegraf.rs)