Blažo je čovek koji staje vukovima "na crtu": Često mi dođu do samih vrata. Kad upalim svetlo, oni pobegnu

Lepo kaže ona narodna "živ se čovek na sve navikne". Samo, nismo baš sigurni koliko nas bi smelo na "crtu" hrabrom Prijepoljcu Blažu Sloviću, jer ono na  šta se on živeći visoko "u brdima" naavikao potencijalno može da bude i fatalno. "Ima dosta zveri, vuk često dolazi do samih vrata. Ali, navikne se čovek na život u prirodi. Na primer, čim upalim svetlo vukovi pobegnu", dočarava u izjavi za Rinu, ovaj pedesetosmogodišnji gorštak iz sela Koprivne. Kaže da je čuo i da u tom kraju ima i medveda, ali sa njima još nije imao bliski susret.

Životinje, pak, koje jesu i te kako dobrodošle i predstavljaju Blažov izvor egzistencije, jesu - krave. Da mu zarada za život bude stočarstvo, kriva je, možemo reći "tranzicija". "Dok sam bio mlađi radio sam u Prijepolju, kasnije su te firme propale i vratio sam se na selo. Poslednjih deset godina konstantno živim ovde. Imam krave i telad, time se bavim", navodi Slović. Kako kaže, stoka u tim predelima imaju nepregledna prostranstva za ispašu.

Preporučujemo

Kada se za satalno vratio na selo povećao je svoj stočni fond, a svoje proizvode uspeva da plasira na domaće i lokalno tržište. Stara lada niva jedina mu je konekcija sa ostatkom sveta, jer sa njom stiže do grada. Zime ovde znaju bitiu surove, nekada traju od novembra do maja, stoga Blažo već na jesen kupi zalihe namirnica, pre svega soli i brašna, jer se ne može svaki čas u grad.

Inače, koliko je ovaj deo Zapadne Srbije pust, govori i to da je Blažu do prvog komšije potrebno pola sata hoda. "Koliko je ovde život lep i slobodan, moram reći da je samoća teška. Radni dan počinje sa svitanjem, a završava se kad se smrkne. Na selu uvek ima puno posla, oko imanja i stoke", rekao je ovaj Prijepoljac za RINU.

Ipak, bez obzira na sve izazove, on ne ne misli nikuda ići iz ove sredine, uprkos tome što poziva ima. Kako kaže, rođeni sestra i brat mu žive u Kniću, i zovu ga da se i on preseli u pitomu Šumadiju. A evo šta im Blažo odgovora: "Nemam srca da napustim ognjište".

Mi samo možemo reći - svaka čast! Jer, da priča bude još posebniaj - Slović je jedini stanovnik Prijepolja na 1.500 metara nadmorske visine.

(Telegraf/RINA)