Korist od dualnog obrazovanja: Kompanije stipendiraju đake i studente da bi dobile stručnjake
Trećina učenika Tehničke škole u Požegi obrazuje se po dualnom sistemu u novoj školskoj godini. Po ovom konceptu obrazuju se ne samo srednjoškolci nego i studenti, koje lokalne kompanije stipendiraju i tako ulažu u potpuno pripremljene i osposobljene stručnjake za posao. Dualni sistem obrazovanja na taj način omogućava mladim ljudima da grade karijeru u istim kompanijama u kojima su bili na praksi tokom školovanja.
Savremeni pristup u obrazovanju, upotpunjen praktičnom nastavom u Tehničkoj školi u Požegi, privlačan je za učenike koji se školuju po dualnom konceptu.
Đaci ističu da ih je ovakav model obrazovanja zanimao i da nije bio težak, te da su dualno obrazovanje izabrali da bi nešto naučili i potom zaradili - jer su hteli i praksu i posao.
Uz podršku države, naredne godine nastava će se odvijati i u renoviranom delu stare škole. Na taj način će se upotpuniti edukacija za deficitarna zanimanja.
Direktor Tehničke škole Požega Zoran Jotić objašnjava koja su zanimanja deficitarna.
- To su bravar i zavarivač, operater mašinske obrade rezanjem… Kada završimo ovaj deo, imaćemo trening centar i bićemo osposobljeni da maksimalno odgovorimo privredi, te da što više dečaka i devojčica uključimo u dualni sistem obrazovanja - kaže Jotić.
Kompanije sarađuju sa fakultetima - prvo praksa pa posao na istom mestu
Kompanija "Inmold", požeškog privrednika Gorana Jankovića, do sada je stipendirala oko 500 učenika, ali je zbog potrebe za stručnim kadrovima započeo saradnju i sa mašinskim fakultetima u zemlji.
- Proširili smo saradnju na Tehnološki fakultet u Beogradu, Fakultet strukovnih studija u Beogradu i na Tehnički fakultet u Čačku, jer nam trebaju mehatroničari, elektroničari i ljudi iz elektronske struke, za naše linije za automatizaciju - ističe Janković, piše RTS.
Nevena Pavlović i Nemanja Grujović bili su stipendisti Inmolda tokom srednje škole i studija. Zahvaljujući dualnom konceptu grade karijeru u kolektivu u kojem su devet godina sticali praktična znanja.
Diplomirani mašinski inženjer Nevena Pavlović tvrdi da im je ovakav model obrazovanja pružio nešto što nijedan sistem ne bi mogao.
- Pružio nam je praksu kroz naše školovanje, što nam je dosta značilo i u srednjoj školi i na fakultetu - sumira Pavlovićeva.
Sličnog stava je i njen kolega Nemanja Grujović.
- Radimo kompleksne inženjerske stvari, dakle, nisu sitnice. Zadovoljan sam samim poslom ovde - zaključuje Grujović.
Suština dualnog obrazovanja je da mladi po završetku školovanja lakše dođu do posla, i zbog dobre poslovne klime, karijeru grade u svojoj lokalnoj zajednici i državi.
(Telegraf.rs/RTS)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
N
Bavim se dualnim obrazovanjem od samog početka pa mogu da kažem svoje mišljenje. Ideja je potekla od Austrijanaca koji decenijama unazad imaju sistem dualnog obrazovanja na visokom nivou pa je Privredna komora Srbije želela da nešto slično implementira u Srbiji. Tada su kompanijama obećane poreske olakšice i bilo je puno firmi zainteresovanih za isti. Ako neko misli da su firme želele da se okoriste od sistema i tako kroz poreske olakšice "zarade" na deci i dualnom obrazovanju-NE. Pošlo se od pretpostavke da će firme sa jedne strane plaćati decu a da će otprilike u tom iznosu imati poreski odbitak pa da budu na nuli. Međutim, niša od obećanog se nije realizovalo. Firme su se obavezale da će decu plaćati pa su sa jedne strane imale dodatna finansijska ulaganja, tu je vreme koje zaposleni izdvajaju za decu jer mentori samo to rade-manje više nemaju toliklo vremena da se posvete svom poslu koliko imaju posla oko dece a na kraju deca mogu a ne moraju da zasnuju radni odnos u toj firmi. Na kraju su mnoge firme odustale od programa. Žao mi je zbog toga jer mnoga deca bivaju uskraćena prakse u firmama. Ne zna se šta je gore-kada uopšte nema prakse ili kada je ima ali samo za pola odeljenja.
Podelite komentar