Veruje se da danas ovo nikako ne bi valjalo uraditi: Slavimo Srđevdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Sergija i Vakha, poznatog kao Srđevdan.

Prema predanju, Sveti Sergije i Vakho bili su ugledni rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana, suvladara cara Dioklecijana (286–305). Zbog svoje hrišćanske vere i odbijanja da se poklone rimskim bogovima, pogubljeni su u Siriji, gde je njihov kult uspostavljen i proširio se po celom istoku.

Preporučujemo

Srđevdan je slava koja se obeležava uz mrsnu hranu, osim kada pada u sredu ili petak.

U srednjovekovnoj Zeti, ovaj praznik imao je poseban značaj. Pod carem Justinijanom I (527–565), koji je ovim svecima podigao crkvu u Carigradu, kult Svetog Sergija i Vakha proširio se na zapad, posebno na području između Drača i današnjeg Dubrovnika, gde je postojalo više od 15 crkava posvećenih ovim svetiteljima.

Jedan od najvažnijih svedoka tog kulta je crkva Svetog Sergija i Vakha na Bojani, gde su u 11. i 12. veku sahranjivani vladari dinastije Vojislavljević. Nakon obnove krajem 13. veka, koju su izvršili kraljica Jelena Anžujska i njeni sinovi Dragutin i Milutin, crkva je mogla primiti do 3.000 vernika.

Stradanje svetaca započelo je naredbom cara Maksimijana, koji im je oduzeo vojničke odore i sve časti. Poslati su u izgnanstvo kod namesnika Antioha u Aziju, koji ih je bezuspešno pokušao ubediti da se odreknu Hrista. Sveti Vakho preminuo je pod batinama, dok je Sveti Sergije mučen i posečen u gradu Resafi u Siriji.

Sveti Sergije bio je naročito poštovan u Resafi, koja je u 6. veku postala značajno hodočasničko mesto poznato kao "Sergiopolis".

Prema predanju, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su donete i mošti Svetog Sergija i Vakha, gde je već postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.

Zemljoradnici na Srđevdan paze da ne iznose volove na polja, jer se veruje da na taj dan ne valja orati.

(Telegraf.rs)