Ova bolest pogađa ljude u “najboljim godinama”! Lekari za Telegraf objašnjavaju da svi greše kod jedne stvari

Prevencija je ključ do zdravog života, što se naročito odnosi na ljude posle 40. godine, koji su u punoj snazi, a izbegavaju odlazak kod lekara ili pak ne prihvataju bolest. Lekari objašnjavaju da se granice stalno pomeraju kada su hronične bolesti u pitanju, te imamo sve više mladih ljudi koji u ranoj životnoj dobi dobiju neku bolest.

Lekari za Telegraf.rs objašnjavaju šta je to što dovodi do pomenutih stanja kod ljudi u "najboljim godinama", u čemu mnogi mladi greše kada je njihovo zdravlje u pitanju, ali i na šta treba posebno obratiti pažnju.

Preporučujemo

Kod mladih se, prema rečima specijaliste za opštu medicinu dr Biserke Obradović koja je za Telegraf.rs govorila o ovoj temi, sve češće javljaju akutna i hronična oboljenja, te da je najveći krivac za takvo loše stanje srpske omladine uglavnom neredovan život koji vode. Da je situacija kod ovog dela populacije jako loša dokazuje i, priča doktorka, najnovije istaživanje koje pokazuje kako se čak 50 odsto mladih oseća anksoizno, dok je 30 odsto njih depresivno.

"Gojazni, depresivni, anksiozni..."

- Kada su akutna oboljenja u pitanju, radi se o bakterijskim i virusnim infekcijama, međutim, veliki problem kod mladih stvaraju hronična oboljenja, koja kasnije mogu da dovedu do još većih komplikacija, pa je rano reagovanje svakako neophodno. Naime, najveći problem im stvara umor koji kasnije prelazi u zamor, a kao rezultat svega toga javljaju se depresija i anksioznost. Umor o kom pričamo dešava se jer imaju neredovan san, neredovnu i jako nekvalitetnu ishranu, kao i manjak fizičke aktivnosti. Odlaze na spavanje jako kasno, skoro nikad u isto vreme. Jedu brzu hranu, piju dosta energetskih pića, unose kofein, kafu, puše cigarete - objašnjava doktorka Obradović i dodaje kako se nedostatak sna nakuplja i izaziva umor koji zatim dovodi do nedostatka koncentracije i otežanog obavljanja dnevnih aktivnosti.

Printskrin: Telegraf rs

Pored akutnih i hroničnih oboljenja, sve više mladih pati se i sa, kako ističe doktorka Obradović, prekomernom kilažom, te da je za to jako kritičan period od 2020. godine, usled naglog povećanja neredovne i nepravilne ishrane.

- Usled unošenja previše kalorija u toku dana, nekvalitetne ishrane, unosa dosta energetskih napitaka, kafe i alkohola imamo sve više mladih koji imaju problem gojaznosti. Ta gojaznost koja je sama po sebi loša za zdravlje, takođe je i preduslov i za mnoga druga oboljenja. Preduslov je za mnoga kardiovaskularna oboljenja i dijabetes. Zatim, sve je više mladih sa hipertenzijom, ubrzanim i nepravilnim radom srca, povišenim pulsom, kao i onih koji su imali infarkt - kaže doktorka Obradović

Mladi istražuju dijagnozu preko interneta

Doktorka Obradović objašnjava da mladi, nažalost, uglavnom ne odlaze kod lekara, ali da se, ističe, na takav korak odlučuju jedino kada su već duži vremenski period loše.

- Mladi se javljaju uglavnom usled akutne infekcije, i to samo ako bolest traje. Zato i jesu glavni u širenju virusnih i bakterijskih infekcija. Oni ne znaju da postave prioritet. Njihovo zdravlje im je na poslednjem mestu. Ukoliko ih bolovi prođu u toku jednog dana, nemaju potrebu da odu do lekara, stalno traže izgovore ili misle da su oni najpametniji i da uvek znaju najbolje, a ne računaju na posledice koje takvo neodgovorno ponašanje može da napravi. Takođe, osećaju strah, teskobu i neprijatnost da zatraže pomoć, pa se u većini slučajeva odlučuju da pomoć potraže od doktora gugla - ističe doktorka Biserka i navodi još jedno zanimljivo istaživanje koje pokazuje da samo jedna četvrtina mladih između 20 i 40 godina starosti godišnje ide na sistematske preglede, te da 21 odsto ispitanika ide samo kada mora, dok 17 odsto njih ne idu uopšte.

Ipak, nada i za njih postoji, pa tako doktorka Obradović objašnjava da se zdravstveno stanje mladih koje je narušeno svakako može popraviti, i to higijensko-dijetetskim režimom.

- Potrebni su redovni obroci, redovan i kvalitetan san, život bez toksina, energetskih pića, kofeina, kafe, da se ne uspavljuju pomoću telefona, da ne puše cigarete koje i nakon 15 minuta od gašenja sužavaju krvne sudove, a što takođe dovodi do povećanog krvnog pritiska i oboljenja - navodi doktorka i zaključuje da je bitno da se na vreme počne sa zdravijim navikama i posetama lekaru, jer već od 35. godine neredovan život i loše navike dolaze na naplatu.

Ne prihvataju bolest i odbijaju terapiju

O lošoj zdravstvenoj slici mladih u Srbiji za u emisiji Zdravo sa Ivanom govorio je i naš poznati kardiolog prof. dr Predrag Mitrović koji je objasnio da mladi ljudi u četrdesetoj godini ne mogu i ne žele da prihvate da imaju neki zdravstveni problem, što se odnosi i na srčane bolesti, te da izbegavaju posete lekaru, a onda se, ističe, s vremena na vreme javljaju srčane tegobe koje mogu prerasti u ozbiljno oboljenje ako se ne leče.

Foto: Telegraf

- Ima pacijenata koji dođu na kontrolu i baš tog dana ne uzmu svoju terapiju, i onda pritisak naravno bude visok, a mi tada moramo iznova da dajemo terapiju i tu se gubi kontinuitet. Ljudi treba da shvate da ako je nešto nasleđeno i urođeno da se terapija uzima i da je to trajno. Taj pritisak koji neko normalizuje pomoću lekova, on nije prirodan nego se drži pod kontrolom, i čim jednom odustanete od terapije, on se poveća. Druga stvar je ako je neko gojazan ili ima neki drugi problem zbog koga skače pritisak, e onda možemo reći da kada se neke druge stvari poprave, i pritisak se normalizuje. To obično ne prihvataju mladi ljudi, prosto ne žele da prihvate stvarnost, ne prihvate bolest i tada dolazi do problema, kaže profesor Mitrović.

"Jačanje imuniteta započeti od malih nogu"

Kako ističe imunolog prof.se Borislav Kamenov za Telegraf.rs, jako je bitno da obratimo pažnju u kakvom stanju je naš imunitet, odnosno, u kojoj meri je oštećen, te da svakako velika pažnja treba da se obrati na ishranu, koja može jako da utiče na njegovo oštećenje, dok je, ističe, i genetika jako bitan činilac.

- Problem je što je sada ta hrana koju kupujemo "prazna", samo izgleda lepo, dok je gotovo bez ikakvih vitamina. Zatim, dobro je koristiti žitarice kao što su proso, heljda, laneno seme, jer to nije hibridizovano. Takođe, dobro je divlje bobičasto voće, poput šipurka. Nažalost, danas retko ko to bere i teško se nalazi u gradovima da se kupi, a i na selu. Isto tako, za jačanje imuniteta dobro je povećati unos minerala, i to cinka, selena i bakra - objašnjava imunolog Kamenov.

Printskrin: Youtube/RTS Ordinacija - Zvanični kanal

Pored ishrane kao jako bitne stavke na putu ka boljem zdravlju, Kamenov ističe da je isto tako bitno da imamo i redovnu fizičku aktivnost.

- Ko može da trči, to bi bilo idealno, ali dovoljna je i ubrzana šetnja koja treba da nam postane rutina, a kako bismo ojačali imunitet. Pored toga, bitno je da izbegavamo alkohol. Umerena količina vina ili rakijica je još i tolerantna, dok se piva nikako ne preporučuju ukoliko želimo da ojačamo naš organizam - priča Kamenov i zaključuje kako je svakako najbitnije da se na vreme počne sa jačanjem imuniteta, dok je način kako će se to uraditi, ipak, ističe, individualan, i zavisi od osobe do osobe.

(Telegraf.rs)