Bližimo se Noći veštica, danu koji žestoko deli Srbe: Ko se maskira, a ko preklinje za spas i ima li to smisla

Mogu se preko nišana gledati sukobljene strane na Bliskom istoku, može u Evropi u 21. veku biti rata između dve zemlje, može sutra, daleko bilo, "buknuti" sukob i na nekom trećem frontu, ali "rat" koji u Srba iz godine u godinu ne jenjava, jeste - "Noć veštica ili Sveti Luka?".  Odgovori na tu ljutu dilemu variraju od "Sveti Luka, naravno, mi smo pravoslavci", preko "Slaviću ja šta hoću" do "Svetski je slaviti Noć veštica".

Kad god dođe taj 31. oktobar, u vazduhu stvarno bude neke napetosti zbog sukobljenih stavova, a dok se ljudi raspravljaju, u praksi odavno biva sprovođen "zapadni običaj". To najbolje znaju roditelji male dece kad im, uglavnom "u pet do 12" naruče kostim za popularni Halloween. Bušenje što većih bundeva da bi dobile oči i usta se podrazumeva.

Preporučujemo

Deci nekako da otpišemo to na "video sam da svi drugari učestvuju, hoću i ja", ali šta ćemo sa odraslima, posebno takozvanim VIP osobama koje organizuju žurke ovim povodom i utrkuju se ko će imati jeziviji "stajling"?!  Da li je po sredi uspešna višedecenijska zapadna propaganda na koju ne gledamo blagonaklono ili ipak u Noći veštica nema ničeg lošeg? Hajde da objasnimo...

Taj praznik potiče iz iz keltske tradicije, a kojim započinje period posvećen sećanju na mrtve. Obeleževaju ga, kao što rekosmo, maskiranje, rezanje bundeva i kupljanje darova. Ako se fokusiramo na ovo "period posvećen sećanju na mrtve", na koga nas to podseća? Pa na nas pravoslavce koji isto to činimo i to nekoliko puta godišnje (recimo za "Mitrovdan", 8. novembra) samo što mi to zovemo "zadušnice". Dakle, ista suština, a druga forma"

Kako objašnjavaju etnolozi, Noć veštica praznik koji prihvata katolička crkva, ali ovi "dodaci" po kojima je planetarno poznat su druga stvar.  Možemo ih tumačiti kao neki pokušaj ravnoteže između dobra i zla. Ovi stručnjaci takođe ukazuju da je sam običaj da krajem jeseni ili na početku zime bude organizovano prerušavanje, zapravo deo šire panevropske kulture koje za cilj ima da prosto rečeno "otera zimu" i učmalost koju ona nosi i prizove sunčano vreme i buđenje prirode. Smatra se da baš u tom intervalu, od kraja oktobra pa nadalje, priroda doživljava svojevrsno uvenuće. Veruje se da upravo tad, dok sve "miruje", iz zemlje izlaze mrtvi i zadaju muke svojim bližnjima. U trenutku kad dobiju darove, duša im biva zadovoljena i vraćaju se odakle su došli. Verovatno iz neke "zahvalnosti" pomažu da se priroda probudi.

E sad da objasnimo poentu slavljenja Svetog Luke. U narodu je poznata ona izreka "Sveti Luka – sneg do kuka“ što je svojevrsna najava hladnog i manje više sumornog vremena, punim snega i leda. Dakle, isto kao i Halloween. "Lučindan" je posvećen jednom od četvorice jevanđelista - piscu Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. Za vernike je vrlo bitan jer ga slave kao iscelitelja, te je poštovan kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.

Neretko se izražava bojazan da će doći vreme kada ćemo zaboraviti na tradiciju i munjevitom brzinom utrčati u zamke komercijalnih praznika. Ova polemika uvek izazove mnoštvo komentara na društvenim mrežama. Međutim, stručni ljudi koji se upravo bave izučavanjem tradicije - etnolozi, stava su da Noć veštica nikako ne može da ugrozi Svetog Luku, jer je Lučindan krsna slava i pravoslavni hrišćanski praznik. Reklo bi se, dakle, da se ljudi uzalud dele između sebe?!

Crkva se ne oglašava glasno i jedinstveno povodom Noći veštica, ali to, uistinu i nije versko pitanje. Naravno, uvek važnijim smatraju obeležavanje pravoslavnih praznika - Svetog Luke i Svetog Petra Cetinjskog.

Maskiranje je rađeno još u antičko doba (od 1.000 godine p.ne.e do 476 godine), a ono sa čim se takođe, po mišljenju etnologa, može povući paralela, jeste naš običaj poznat kao "poklade" kada su tokom poslednje nedelje pred Uskršnji post prerušena deca išla od kuće do kuće.

Još jedna teorija zašto se slavi Noć veštica, jeste da sve to u zapravo ima veze sa Festivalom žetve, koji su proslavljali Kelti. Konkretno, reč je o festivalu "Samajn" koji je pre bio vezan za Gaele ili Gele, grupaciju koja je koristila geolski jezik i koja je obitavala mahom na području Škotske i Irske, ali i na ostrvu Men. Veruje se i to da je ova Noć zapravo vezana za bdenje koje su neki narodi organizovali u noći uoči praznika Svih svetih. Iz svega navedenog da se zaključiti da suštinski nema ništa strašno u tome što kod nas poslednjeg dana oktobra slave nešto što je suštinski i druga civilizacija i druga religija.

No, s obzrom da je po sredi društveni fenomen, u čitavu priču uključuju se i sociolozi.

Kao i etnolozi, i oni suštinu Noći veštica povezuju sa našim "zadušnicama" i ističu da se slični praznici mogu naći u svim kulturama. Posebno su interesantni oni običaji koje imaju Meksikanci i južnoamerikanci. Kod njih se to zove "dia de los muertos" ili u prevodu Noć mrtvih. U principu, sukob između "Sveti Luka/Noć veštica" leži u standardnoj borbi između starog i novog, odnosno tradicionalnog i modernog,  levog i desnog...

Primetno je da u toj "borbi" često mlađa populacija promoviše Noć veštica, a logika iza toga je jasna i leži u onoj čuvenoj "gde su mladi tu je i šala". Drugim rečima, njih to prerušavanje i darivanje raduje i zabavlja, pa što im onda to zamerati?!

Razlika između ova dva praznika je što je Sveti Luka u nekom smislu ekskluzivan u smislu da postoje ljudi koji ga slave i ljudi koji idu na slavu. S druge strane, Noć veštica je inkluzivna i svi to mogu da slave.

Dakle, da sumiramo - i etnologija i sociologija i crkva u načelu ne vide ništa zlo u tome ako recimo neki Dušan iz Beograda 31. decembra slavi isto što i Majkl iz Čikaga. I to što Dragan iz Kragujevca tog dana uz žito, krst, vini i sveću slavi Lučindan - potpuno je u redu. Sve dok bilo ko od njih zna suštinu oba praznika i dok ih obeležava iskreno i uz radost - prihvatljivo je potpuno.

Ne zaboravimo i večito "nadvlačenje kanapa" između onih kojima je 14. februara samo dana Vinara i vinogradara odnosno Sveti Trifun i onih koje baš briga za to i uz isto vino i leptiriće u stomaku slave Dan Zaljubljenih ili Sveti Valentino. Da ne pričamo o "ringu" u kome su badnjak i jelka. Ali hajde da rešavamo sukob po sukob, dok ne shvatimo da možda razloga za isti i nema...

A šta ćemo "sukobom" Božić Bate i Deda Mraza?

Nije Noć veštica/Sveti Luka jedino oko čega se ljudi ovde spore. Jedan od sukoba mišljenja je i oko Božić Bate i Deda Mraza.  Etnolozi to striktno razdvajaju. Naime, oni smatraju da Božić Bata nije osoba i nije darodavac. Ovo "bata" se odnosi na bat kao korak, odnosno da nam sam praznik stiže uz pratnju zvona i praporaca.

Najavljuju ga koledari (četitari) koji obilaze kuće, pevaju prigodne pesme, čestitaju praznik Hristovog rođenja i naravno, od domaćina dobijaju poklone u vidu, između ostalog, slatkiša ili novca. Negde pred kraj 19. veka od vrata do vrata išle su mlađe muške osobe sa maskama. Kasnije je tek preuzet nama poznat lik Božić Bate.

Što se tiče Deda Mraza za neke je to zapravo Sveti Nikola. On je po nekim verovanjima u kaputu, sa šubarom. Ogrnut je krznenim kaputom ili opaklijom okrenutim naopako (dlakom spolja), nosi jedno zvono okačeno o vrat, oko struka vise praporci ili manja zvona i klepetuše, ispod opaklije je u čojanom odelu, ima tkanu torbu sa slatkišima kao darovima za decu i štap kojim s vremena na vreme zamahuje kada uđe u kuću. Glava mu je prekrivena šubarom, a lice nagaravljeno, neki put i narumenjeno, sa bradom i brkovima od kučine ili vate. Iz ovog lika verovatno se kasnije razvila predstava o Božić Bati i Deda Mrazu - opisuje darodavce koje povezuje toplo zimsko odelo, ali razlikuju nacionalni, kulturni i verski simboli.

Negde se veruje i da je onaj koji donosi darove zapravo Sveti Nikola. Etnolozi kažu da je prerušavanje u lik Nikole slično tradicionalnom liku milog dedice koji se javlja na širem području Balkana. Veruje se da se on pojavljuje obučen u kaput, sa šubarom na glavi, zvonima i klepetušama, nosi tirbu sa slatkišima i štap. Stručnjaci smatraju daje moguće da je upravo ovakva jedna "pojava" poveziva sa Božić Batom i Deda Mrazom, onako kako ih mi zamišljamo.

(Telegraf.rs)