Jedna ćerka upisala fakultet, druge dve uspešni đaci, a spavaju na podu: Ova deca su ponos Srbije, a gladuju

U mestu Goračići na planini Jelici odrastaju Sanja, Marija, Maja i Čeda sa roditeljima Milanom i Slavicom Čubrić. Ovo četvoro dece žive u kući bez vode i kupatila, koja preti da ih izda svakog momenta. Kupaju se u koritu kada zagreju vodu na smederevcu koju Milan donesi u kanti, a kada padne noć na pod stavljaju propale dušeke na kojima spavaju. Odeće imaju, polovne i stare, sveske za školu uspevaju da kupe, a kako Milan kaže, hrane nikad dosta jer su više gladni nego siti. Ovaj vredan čovek koji se odaziva svakom poslu, ko god da ga zove bori se svakim atomom snage da im obezbedi ogrev, hranu i vodu, ali život u ovoj kući se ni ne može nazvati životom. Marija (9) nam je otkrila da želi novu kuću i svoju sobu, a u njoj čitanke, dok Čeda (6) mašta o kockicama.

Jedan krevet, sto i dve stolice, sve su od stvari koje se nalaze u kući i jedinoj prostoriji, u kojoj živi porodica Čubrić. Zakrpljen plafon koji iznova puca, propali dušeci na kojima spavaju deca i korito u kojem se kupaju vodom, koja se prethodno zagreva na šporetu na drva, čine detinjstvo tri devojčice i najmlađeg Čede.

Milan Čubrić, glava ove porodice, zimu prespava u baraci bez šporeta kako bi se deca grejala, a mesečna primanja kojima se krpe za osnovne životne potrebe čine svega 40.000 dinara.

- Težak je ovde život. Prvo, odsečen si od glavnog puta, udaljen si daleko, a pogotovo je teško zimi. Leti može čovek da životari, ali zimi si zakovan načisto. Kuća je neuslovna. Nemamo kupatilo ni vodu. Iznosimo vodu ispod kuće na 150 metara i grejemo je na šporetu. Supruga pere veš u kadi, sve radi ručno. U kući ima jedan krevet, tu supruga spava sa jednim detetom, a ovde dvoje na dušecima na podu. Ja spavam u brvnari - priča Milan.

Odaziva se svakom poslu, ali kako kaže za Telegraf i posla je sve manje jer ljudi prestaju da se bave poljoprivredom.

- Ako ima nešto privatno da se radi, ja odem to uradim, ali sve je manje i tog posla, ljudi su sveli na minimum. Niko više ne seje ništa, niko se ne bavi poljoprivrednom širokom. Većinom drže ovce i bave se stočarstvom, pa ja nekad odem i očistim im štalu. Nekada se dobro živelo od branja pečuraka, ali zadnjih 15 godina pečurke uopšte nema računa brati - ističe.

Čubrići žive od 40.000 dinara mesečno, što predstavlja nedovoljno novca za osnovne životne potrebe šestočlane porodice.

- Mesečno primamo socijalnu pomoć, nekada mi dodele i neku jednokratnu pomoć od 3.000 ili 5.000 dinara. Znači nam ta pomoć. Imamo dečiji dodatak, i to sve iznosi oko 40.000 dinara, a da se živi sa tim ne može. Supruga ima epilepsiju i dodatne zdravstvene probleme kao i jedna ćerka zbog čega ne može da radi. Ne želim da pričam kakvi su to problemi, bojim se povrediću njih - kaže Milan.

Skromna i lepo vaspitana deca, koja su uspešna u školi, čine i najveće bogatstvo ove porodice. Njihove želje otkrili su ekipi Telegrafa.

- Deca su mi fina. Jedna ćerka je upisala fakultet. Stalno pričaju kako bi voleli da imaju njihovu sobu za učenje. Skromni su, nisu zahtevni. Nose polovnu garderobu, i supruga i ja, ne kupujemo. Snalazimo se. Najteže ipak pada stambeni prostor i finansije - rekao je njehov otac Milan.

- Ja bih volela svoju sobu i čitanke - rekla je Marija (9), dok Čeda (6) voli svoju kuću ovakvu kakva je, ali bi želeo da dobije kockice.

Sanja koja je želela na studije u Čačak, koliku je radost predstavila svojom odlukom, toliku je i brigu unela u misli njenih roditelja, jer kako kaže Milan, u Čačku ne mogu da nađu smeštaj ispod 150 evra za koji, nažalost, nemaju novca.

- Treba i ćerku koja je odlučila da studira školovati, da uzem diplomu. Daleko je taj put. Stan u Čačku ne postoji ispod 150 evra, plus komunalije - istakao je Milan.

Milanova želja je da priušti novi dom svojoj porodici, ali to ne može bez pomoći humanih ljudi. Deca se nadaju da će jedne večeri zanoćiti u novim krevetima u svojoj sobi u kojoj će biti puno knjiga i kockica za igru.

Za pomoć porodici Čubrić nova možete uplatiti na račun: 155-3800181644360-41, na ime Sanja Čubrić.

(Telegraf.rs)