Srbi i Hrvati će zajedno slaviti Uskrs? Crkve pred radikalnom odlukom, vaseljenski patrijarh i papa se složili

Vest da će se sledeće godine kalendarski poklopiti Uskrs pravoslavaca i katolika odjeknula je kao bomba, ali nakon što su papa i Vaseljenski patrijarh javno poručili da bi tako trebalo da bude i ubuduće. Naime, Vaseljenski patrijarh Vartolomej i papa Franja usaglasili su se da pravoslavci i katolici zajedno slave Uskrs, što se smatra jednom od radikalnijih odluka za obe crkve.

Čuveni verski analitičar Draško Đenović ovo ne smatra nemogućim scenariom. Štaviše, u izjavi za Telegraf, i on sam pozdravlja tu inicijativu, ocenujući je kao nešto dobro i prirodno.

"Uskrs pripada Hristu, a ne našim ljudskim kalendarima", poručuje Đedović. On je podvukao da je Isus umro za sve nas i da bez njegovog vaskrsenja nikoga ne bi ni bilo. U tom smislu, smatra da su izlišne bilo kakve podele jer mi (rimokatolički Zapad i pravoslavni Istok) sve do raskola 1054. godine i jesmo bili jedno, po Hristu.

Komentarišući neke naše "domaće" nonsense u toj podeljenosti, naš sagovornik je kao primer naveo to da deca u Vojvodini i centralnoj Srbiji ne idu, s hodno verskim praznicima, u istom periodu na raspuste.

Inače, kako kaže ovaj verski analitičar, neposredan povod za predlog koji su izneli poglavari, jeste 2025. godina i obeležavanje 1.700 godina od prvog Vaseljenskog sabora 325. u Nikeji. Sve ovo samo potvrđuje pozitivan stav obe crkve da se Uskrs ubuduće slavi složno.

Na naše pitanje, šta bi ili ko eventualno mogao da se nađe na putu realizaciji ove inicijative, Đedović je kratko rekao "trvdoća ljuskih srca".

Podsetimo, Vaseljenski patrijarh Vartolomej dosadašnje odvojeno proslavljanje Uskrsa kod pravoslavaca i katolika okarakterisao je, kako je preneo grčki list Protothema, kao "skandal" jer, baš kao i Đedović, smatra da je Uskrs Hristov a ne stvar nekih ljudskih kalendara. Važne su Vartolomejeve reči da je je cilj da ovo postane trajna praksa, a ne samo za 2025. godinu, kada će se i onako kalendarski poklopiti Uskrs pravoslavnih i katolika (kao i zapadnjaka, uključujući protestante i druge).

Dok do te prakse ne dođe, sve je ovo na nivou neke težnje i, očekivano, ima i protivnika iz "određenih krugova". Kako navodi pomenuti grčki medij, predstavnici Moskovske patrijaršije i njeni sledbenici, uključujući pojedine sveštenike, političare i pristalice ultrakonzervativnih ili ekstremno desničarskih frakcija, oštro se protive svakoj vrsti zbližavanja sa "raskolnicima" ili "jereticima", kako se često nazivaju katolici.

Istini za volju, inicijativa dva poglavara iznad je liturgijskih ili dogmatskih pitanja i dovodi se u vezu i sa trenutnim geopolitičkim previranjima, a posebno uratom između Rusije i Ukrajine.

Ipak, uprkos mogućim komplikacijama na putu od ideje do realizacija ove priče, patrijarh Vartolomej ističe da su on i papa Franja optimistični jer "postoji dobra volja i spremnost s obe strane".

Inače, podsećanja radi, pomenuti Prvi nikejski sabor ili Vaseljenski održan od 20. maja do 30 juna 325. godine bio je svojevrsno svetsko "ujedinjenje" kojue je sazvao rimski car Konstantin I Veliki. Želja mu je bila da razreši pitanje neslaganja u aleksandrijskoj Crkvi vezano za pitanje da li Isus ima  istu ili sličnu bit sa Bogom Ocem. Epilog je bio ustanovljenje Nicejskog simbola vere - dogme koje su se morali držati svi Hrišćani.

Što se tiče same namere da pripadnici obe veroispovesti Hristovo vaskrsenje slave isti dan moramo reći da je bilo više pokušaja. Recimo, 1997. godine, Svetski savet crkava i Bliskoistočni savet crkava je predložio da se zadrži kalendar Nikejskog sabora, ali da se ne koristi ni gregorijanski ni julijanski kalendar. To znači da nijedna crkva ne bi morala da usvoji kalendar druge crkve.

Iz Srpske pravoslavne crkve nismo dobili reakciju na ovu temu.

(Telegraf.rs/Marija Božanić)