Kako ste slali pisma kad nije bilo interneta? Reči đaka navele zrenjaninsku učiteljicu na životnu lekciju deci
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Beli
Ok, tehnologija nam je donela dosta ali i oduzela dosta. Bio sam u JNA 1989./90.g. Nezaboravno osećaj kad ćata pred četom deli pristigla pisma, pa sreće kad pročita tvoje ime, ali i izvesnu tugu kad nema pisma za tebe. Pa pisma smo naravno čuvalo i dan danas ih čuvam.
Boža zemunac
Bravo za učiteljicu Ivanu. Živa bila i Bog je čuvao na mnogaja ljeta.