Deda Petar proslavio 100, a praunuk Nemanja 18 godina: Slavilo se 2 dana, među 500 gostiju bio i naš novinar

Najmađi unuk Nemanja postao je punoletan, a njegov pradeda Petar za koji mesec će navršiti 100 godina. To je bio povod da u svom dvorištu organizuju slavlje za pamćenje.

Od podne, pa do sitnih sati, a i drugi dan, kažu meštani sela ispod Murtenice, orila se muzika brdima između Zlatara i Zlatibora, pa je u "gluvim" jesenjim danima i probudila sela između ovih planina, koja iz godine u godinu izumiru, pa se žitelji retko kada u godini okupe na veselje u komšijski zaseok, ali ipak ni veselja na taj način nisu skroz zaboravljena, slično je proteklog vikenda bilo u zlatiborskom selu Negbina, a prema rečima gostiju, bio je veličanstven događaj.

Domaćin je bila sedmočlana porodica Ćirović, a povod za slavlje bili su rođendani, najstarijem članu 100., a njegovom praunuku 18., usput su i stogodišnjakovom sinu, a Nemanjinom dedi, proslavili 66. leto. Povod za slavlje, kažu gosti, bio je veliki, a veselje nezaboravno.

Najstariji, deda Petar, kako ga njegovi svi u kući zovu, u januaru, na Božić, napuniće punih 100 godina, najstariji je stanovnik sela Negbina, ali i ostalih sela u ovom delu novovaroškog i zlatiborskog kraja. Pa iako ga još nekoliko meseci deli od jubileja, to nije bio razlog da ove jeseni pre zime i snegova, njegovi ukućani uz praunukovo punolestvo ne obeleže i njegov ceo vek života. Tako je i bilo, njihovi najmiliji priredili su im slavlje iz snova, a jedinstvenoj proslavi prisustvovala je i naša reporterska ekipa.

Pod krovom Ćirovića, živi njih sedmoro, deda Petar, njegov sin Relja i snaja Radivojka, unuk Darko i njegova supruga Rada, i dvoje praunučadi, Sara i Nemanja, koji je zajedno sa stogodišnjim pradedom, proslavio i svoj 18. rođendan.

Kako bi drugačije obeležili punolestvo i stogodišnji jubilej, kažu nam u kući Ćirović, nego pravim narodnim slavljem, i to u dvorištu porodične kuće pod ogromnim šatorom u koji su dočekali više od 500 zvanica.

Pre hladnih jesenjih dana i snega, koji zna i u oktobru da prekrije sela pod Murtenicom, već pre više od pola godine dogovorili su slavlje za protekli vikend, pozvali rodbinu, komšije, kumove i prijatelje, pa već poslednjih mesec dana slavlje su pripremali danonoćno, a posla je, kažu, bilo za bataljon. Ipak, uz veliki trud, sve se stiglo na vreme.

- Od prvih priča za ovo slavlje, jednoglasno smo bili rešeni da slavimo pod šatrom, kod kuće, jer od toga šta ima lepše? Sva hrana pripremala se kod nas, imali smo profesionalne kuvarice, konobare, a i šatru smo iznajmili, specijalnu za ove prilike. Trudili smo se da bude najbolje što može - kaže nam glavni domaćin Darko Ćirović, Nemanjin otac, a deda Petrov unuk.

Domaćinska je kuća Ćirovića - štala puna stoke, imaju oko desetak krava, veliko stado ovaca, pa su bez dvoumljenja odlučili da za ovu priliku odgaje bika, kojeg su na dan veselja ispekli na ražnju. Pekla su ga tri majstora, a bio je glavna atrakcija na slavlju.

- Ceo život radimo oko stoke, takav je život u selu, doduše, ne žalimo se, to smo izabrali i volimo, pa nam za ovu priliku ni malo nije bilo žao da bika ispečemo u dvorištu, od stoke smo i skućili, pa kažu, to je i berićetno - rekli su nam Relja i Radivojka.

Dok su mlađi dočekivali goste, stogodišnji Petar je takođe svo vreme bio pod šatrom, uživao u idealnoj atmosveri, a pod plavom zlatiborskom šajkačom, sedeći na stolici u kraju šatora, sećao se, gledajući omladinu, svoje mladosti, i svih lepih, ali i teških dana tokom čitavog veka, a u sebi zahvaljivao Bogu, jer mu je podario dug život i potomke na kojih se, kaže, samo ponositi može.

A kako i ne bi, kad ih u svojoj stotoj godini vidi na okupu, složne i u velikom broju, sa svojom decom i unućićima, i to na vekovnom ognjištu, koje i dan danas greje ljubavlju pravog planinskog, porodičnog doma.

- Puno mi je srce, svi ste mi dragi, davnašnji sam, ali ovo treba svako da doživi. Puno šta pamtim, i dobro, i loše, nikada vremena nisu bila laka, pa ni sad, ali čovek uvek mora da bude borac. Ponosan sam na sve i ni za čim ne žalim - reče nam starina Petar.

Pod krovom Ćirovića, ističu, oduvek je stanovala ljubav, sloga i poštenje, a spektakularno veselje je ovekovečilo godine rada i života pod surovom planinom, pa možda baš zbog toga, kažu, bilo je veče za pamćenje.

Pod šatrom se najčešće mogla čuti narodna pesma, koja je ceo šator podigla na noge, pa se do sitnih sati odlegala tokom Uvca i uzdizala u vrhove Murtenice. Zvuk frule sve je mamio da zaigraju čuvenu "Užičanku".

I stogodišnji Petar ugasio sveće na svojoj torti

Prvo je rođendanske svećice oduvao najmlađi slavljenik Nemanja, pa su usput obeležili i njegovom dedi Relji 66. rođendan, koji je bio pre nekoliko dana, pa je i on imao svoju rođendansku tortu. Treća po redu bila je jubilalarna, puna emocija i pažnje gostiju, u koju je utkan ceo jedan vek.

Njene svećice ugasio je deda Petar, koga su pod šator uvele dve snajke, od sina i unuka, pa su punog srca svo vreme igrale pored njega, lice mu namazale šlagom i isekli parče svoje rođenadske torte. Posedno iznenađenje priređeno je za najmlađeg slavljenika, kome su baba i deda kao poklon za rođendan kupili automobil. Atmosfera je, zaključili su domaćini, bila izvanredna, baš kako su i zamislili.

(Telegraf.rs)