Srbija leži na zakopanom blagu? Postoje čak i mape, a ove 3 legende lovci i danas slede kad krenu u potragu

U raznim krajevim Srbije, u malim zabačenim selima i skrivenim planinama, i dalje žive legende o zakopanom blagu, a sigurno su neki od vas čuli bar neku. Pred spavanje bake i deke pričale te neobične priče nastale stotinama godina unazad. One su se prenosile s kolena na koleno i putovale kroz vreme, a i danas se često može čuti neka od njih. Na slavama, svadbama, kada dođu novi gosti ili stara rodbina, obavezno neko mora da "potegne staru priču o legendarnom blagu" koje se krije upravo tu - na njihovoj teritoriji, a koje, za divno čudo, nikada niko nije pronašao.

Ili su ta blaga tako dobro sakrivena ili se toliko toga izmenilo, mape izgubile, ali ne i one - priče i legende, ostale su zauvek kao kulturološki stub svakog lokaliteta. U društvu su se zadržale razne legende o blagu kralja Milutina, o turskom blagu, o hajdučkom blagu, te o blagu u okolini Golupca, Fruške gore, Timočke krajine...Svi ti lokaliteti kriju junake svojih priča, razne misterije koji meštani pamte i prepričavaju i mlađim naraštajima.

Preporučujemo

Svaka legenda nosi toplinu prošlih vremena i predstavlja nit koja povezuje generacije – podsećajući nas da, ma koliko se vremena menjala, prošlost i dalje živi u srcima ljudi i pričama koje ne blede. Ovo je ......najpoznatijih legendi o zakopanom blagu na teritoriji Srbije.

Blago hajduka Veljka

Hajduk Veljko Petrović, čuveni junak Prvog srpskog ustanka, prema legendi stekao je značajno bogatstvo pljačkajući turske karavane. Kako su turske potere postajale sve jače, hajduk Veljko je znao da mora da ga sakrije kako bi ga sačuvao od njih, on je zakopao svoje blago u Istočnoj Srbiji, negde u okolini Negotina, u šumama ili pećinama. Iako su mnogi pokušavali da ga pronađu, ono nikada nije otkriveno.

Prema predanju, Veljko je naumio da se jednog dana vrati po blago, ali nije doživeo da to učini, jer je poginuo u bici. Pre nego što su napustili mesto, navodno je izgovorio kletvu: "Ko god dotakne ovo blago nečistim rukama, neka ga stigne nesreća i prokletstvo!" Ova kletva dodatno je obavila blago misterijom. Mnoge generacije su pokušavale da ga pronađu, ali vraćali su se praznih ruku. Veruje se da je blago i dalje negde zakopano.

Blago popa Martina

Prema legendi, pop Martin je tokom godina sakupio ogromno bogatstvo, plod mnogih akcija u kojima su hajduci otimali turske karavane. Ova bogatstva, koja su uključivala zlatnike, dragulje i skupocenosti, nije koristio za sebe. Blago je sakupljao s namerom da ga jednog dana iskoristi za oslobađanje Srbije i obnovu manastira i crkava koje su Turci razorili.

Zato je, kako kaže legenda, blago zakopano negde u blizini manastira Gornjak, u divljim šumama i pećinama Gornjačke klisure. Neki veruju da se nalazi u nekoj od tajnih pećina, jer su pećine Gornjačke klisure bile poznate kao sklonište hajduka i skrivenih puteva tokom turske vladavine. Uklesani krstovi i stari simboli na kamenju oko manastira navodno vode do tog tajnog mesta, ali su tako zamršeni i zagonetni da ih samo onaj čistog srca može protumačiti. Mnogi tragači za blagom su pokušali da ga pronađu, pretražujući okolinu manastira, šume i pećine, ali svi napori su do sada bili bezuspešni. Iako je blago ostalo neotkriveno, priča i dalje živi među meštanima, podstičući veru u postojanje tajne koja čeka da bude otkrivena.

Blago Rimljana na Dunavu

Pošto je Srbija bila deo Rimskog carstva, u zemlji se nalaze mnoge arheološke iskopine, ali i zakopano blago. Postoje priče da su rimski vojnici i plemići sakrivali svoje bogatstvo tokom haotičnih perioda, naročito u oblasti Dunava i Srema.

Rimsko carstvo ostavilo je dubok trag na teritoriji Srbije, a mnoge legende govore o rimskom blagu zakopanom duž obala Dunava. Najpoznatija priča dolazi iz okoline antičkog grada Viminacijuma u blizini današnjeg Kostolca. Veruje se da su tu rimski vojnici sakrili zlatne statue i kovčege sa zlatnicima kako bi ih zaštitili od varvarskih plemena. Iako su arheološka iskopavanja otkrila mnoge artefakte, legende o zakopanom blagu još uvek žive. Veruje se da je blago zakopano negde u podzemnim tunelima ispod Viminacijuma ili u šumama i pećinama duž Dunava.

Priča o "pijanom blagu"

I danas, nakon toliko godina, ovakve priče žive i prenose se, "razmenjuju". U vreme društvenih mreža i brze komunikacije, nađe se mesta i za temu zakopanog blaga, pa je tako jedan mladić na Redditu podelio priču o "Pijanom blagu", priču koju mu često ispriča tata.

- Tata mi je pričao priču o "Pijanom blagu", o nekom Ivanu iz Laza (selo Laze između Ljubovije i Krupnja) koji je bio mnogo bogat trgovac pre 200-300 godina. Navodno su ga ljudi mrzeli jer je sve svoje bogatstvo zaradio šurujući sa Turcima, te su ga lokalci smatrali izdajnikom. Kad je ostario, propio se opasno jer nije imao ženu i decu, a svi su ga mrzeli, te je i svoj novac i bogatstvo proklinjao jer mu nisu bili potrebni.

Jednom prilikom čuo je da će narod doći da mu ga zapleni, te je odlučio pijan da ode u brdo sa punim džakom srebrnjaka, zlatnika i drugih dragocenosti. Kada se vratio, narod ga je čekao na vratima i morao je da im objasni šta je uradio. I nakon težih batina odbijao je reći gde je zakopao govoreći da je previše pijan da se seti (stoga i ime).

Pre nego što je umro, zvao je popa da mu se ispovedi. Ovaj nije hteo doći isprva al kad mu je ovaj rekao da će mu reći gde je blago, pop se odluči doći. Pop dođe al ovaj opet beše pijan i sve što mu reče je "tu pod krivom stenom, gde je izvor reke, gde kamen na drvu stoji".

Pop je prvi otrčao da ga nađe, neuspešno jer nije uspeo ništa da nađe. I mnogi drugi kojima je pop preneo posle nisu uspeli naći ništa osim tog izvora reke. Navodno su neki nalazili i tu stenu al, koliko ja znam, niko nije ni pokušavao još od tog vremena - podelio je momak zamiljivu priču.

(Telegraf.rs)