Etnolog otkrio pravi običaj na Miholjske zadušnice: "Iznosi se puno hrane, a dovoljne su 3 stvari"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Даросава
Овакав накарадни обичај за задушнице само је у Србији. У Републици Српској и генерално у целој БиХ на гробље се иде са тамјаном, свећама и вином. У Страдији на гробље долазе са пуним кесама које какве хране ( сармица, пихтије, руска салата, суво месо, сланина, сиреви, кајмак а од колача и то од оних ситних до торте, па нешто од воћа као банане, јабуке, мандарине ....) и са флашама вина и које какве ракијештине, већином од 24 града. Долази се тихо , скрушено и почиње обичај са тамјаном, свећама и вином. А онда почиње дернек! Ако нема столића има мушема која се простре по плочи или трави гроба и све донесено се изнесе и простре. После на све личи сем на задушнице. Боже ме опрости као да је слава у кругу најближе родбине или не дај боже пикник. Ждерање и пијење , кажу да се не ваља донесено на гробље вратити кући, а онда крене се у посете суседним групама које се познају и ту падне која чашица. Деси се да неко и запотегне неку фолк песму али увек буде ућуткан или насилно буде одвезен са гробља. А сам одлазак са гробља, на које су остављени остаци не поједине хране уз жагор већ добро потеглих из чаша и флаша, више личи на повратак са свадбе него гробља до наредних задушница па опет све исто.