Etnolog otkrio pravi običaj na Miholjske zadušnice: "Iznosi se puno hrane, a dovoljne su 3 stvari"
Danas se obeleževaju Miholjske zadušnice, a za ovaj dan vezani su mnogi stari običaji koji se i dalje poštuju. Miholjske zadušnice padaju uvek u prvu subotu pre Miholjdana, a u narodu su poznate kao jesenje zadušnice.
"U srpskom narodu postoje običaji da se na Zadušnice izlazi na grobove predaka i iznosi hrana. To je jako pogrešno, ali je to toliko ukorenjeno u srpskoj kulturi pa su i sveštenici prećutno reagovali na ovu pojavu. Ono što jedino potrebno odneti na grobove jesu sveća, vino i žito koje se prinosi za žrtve preminulih", rekla je za RINU etnolog Snežana Ašanin.
Ona dodaje da se na Zadušnice pšenica nosi u crkvu, u kojoj će sveštenik da osvešta, prelije vinom koje je simbol Hristove krvi i naravno neophodna je upaljena sveća koja je simbol večne svetlosti za naše preminule.
"Ono što je najvažnije jeste da se priprema žito, u narodnu poznato kao koljivo koje se prilaže za duše mrtvih, i zato to zrno pšenice predstavlja žrtvu, a zatim i rađanje novog života i upravo to je taj beskrajni krug", kaže etnolog.
Osim Miholjskih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još i Duhovske ili letnje, prolećne - u sedmici pre početka Velikog posta i Mitrovske ili zimske zadušnice.
(Telegraf.rs/Rina)
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Даросава
Овакав накарадни обичај за задушнице само је у Србији. У Републици Српској и генерално у целој БиХ на гробље се иде са тамјаном, свећама и вином. У Страдији на гробље долазе са пуним кесама које какве хране ( сармица, пихтије, руска салата, суво месо, сланина, сиреви, кајмак а од колача и то од оних ситних до торте, па нешто од воћа као банане, јабуке, мандарине ....) и са флашама вина и које какве ракијештине, већином од 24 града. Долази се тихо , скрушено и почиње обичај са тамјаном, свећама и вином. А онда почиње дернек! Ако нема столића има мушема која се простре по плочи или трави гроба и све донесено се изнесе и простре. После на све личи сем на задушнице. Боже ме опрости као да је слава у кругу најближе родбине или не дај боже пикник. Ждерање и пијење , кажу да се не ваља донесено на гробље вратити кући, а онда крене се у посете суседним групама које се познају и ту падне која чашица. Деси се да неко и запотегне неку фолк песму али увек буде ућуткан или насилно буде одвезен са гробља. А сам одлазак са гробља, на које су остављени остаци не поједине хране уз жагор већ добро потеглих из чаша и флаша, више личи на повратак са свадбе него гробља до наредних задушница па опет све исто.
Podelite komentar