Ovo je svetac zbog kog je Rimsko carstvo prestalo da progoni hrišćane: Kodrat je zaštitnik učenih ljudi

Srpska pravoslavna crkva, po novom kalendaru, 4. oktobra obeležava dan posvećen svetom apostolu Kodratu.

On je jedan od Sedamdesetorice, učenik velikih apostola. Propovedao je jevanđelje u Atini i bio episkop najpre u Atini posle Svetog Publija, a potom u gradu Magneziji. Bio je vrlo učen u svetskoj mudrosti i bogat blagodaću duha svetoga.

Preporučujemo

Njegov životopisac kaže o njemu: Beše kao zvezda jutarnja posredi oblaka (Sirah. 8, 6); oblaci behu tamno jelinsko neznaboštvo, bez svetlosti blagočešća; a Sveti apostol Kodrat kroz reč Božju zasija im – Jelinima – kao svetlost velika, osvetli tamu, nizloži skverne žrtve, skruši idole, i razori hramove demonske molitvom.

No tama uvek mrzi svetlost; tako su i neznabošci omrzli Kodrata i najpre su ga tukli kamenjem, kao nekada Jevreji Svetog Stefana, a potom su ga bacili u tamnicu i nisu mu davali hleba sve dok nije ispustio dušu i preselio se u carstvo Hristovo. Sveti Kodrat napisao je odbranu hrišćanstva i predao je caru Adrijanu. Ta odbrana toliko je podejstvovala na neznabožačkog cara da je ovaj naredio da se hrišćani ne gone bez naročitih krivica.

Postradao je oko 130. godine. Sahranjen je u Magneziji, gde je i postradao.

Sveti Kodrat smatra se zaštitnikom učenih ljudi. Oni koji žele da dobiju deo njegove mudrosti na današnji dan treba da mu u crkvi zapale sveću i posvete ovu molitvu:

Tropar: Apostole Sveti Kodrate, moli Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.

(Telegraf.rs / SPC)