Sama sam 48 godina! Umro mi je sin, dve ćerke, muž: Baka Mirjana puni 99 godina, a i danas zaigra kolo u bašti

Trošna kućica, okružena cvećem i zrelim jabukama dom je bake Mirjane Petrović (99) koja za godinu dana slavi vek života. Kada smo došli na kapiju sa mladim parom iz Cikota kod Loznice koji je često obiđu i odagnaju samoću koja joj, kako kaže, najteže pada, sa vrata nam je raširila ruke. "Gosti moji, ajte", povikala je naslanjajući se na drveni štap koji je negde u polju našla, i nasmejana krenula ka nama betonskom stazicom koja vodi ka kapiji. Baci baka štap na zemlju pa nas izgrli i uhati za ruku da uđemo u kuću, a unutra, smederevac, mali krevet sa vunom i napola ispletenom čarapom, česma i polica sa dzezbicom i šoljicama za kafu. Baka Mirjana je sa nama podelila najteže trenutke iz svog života, nasmejala se, ali i zaplakla. Njena priča slomiće vam srce.

Kada smo stigli do male kuće bake Mirjane, na kraju sela Cikote do koje vodi samo zemljani put, videli smo dvorište puno cveća i zrelih voćki iz kojeg se čuje lavež psa. Meštanin koji nas je poveo do kuće povika "Babaa", a na vratima se pojavi mršava, majušna starica, sede kose pod maramom, i sa štapom, pa raširi ruke.

"Evo meni mojih gostiju", povika baka sa vrata kuće pa krenu stazicom koja vodi do kapije ka nama. Zagrli nas jako, onako iskreno i od srca, sa suzama u očima i poče se zahvaljivati što smo došli.

"Hvala vam deco moja draga, mnogo vasm hvala što ste došli da obiđete baku", reče baka Mirijana čiji vedar duh kao da zarazi svakog ko se nađe u njenoj blizini.

Mnoštvo saksija sa cvećem, drva složena "pod konac", bašta bez ijedne travke koju je sama oplevila, dokaz su borbenosti ove hrabre žene koja i u 99. godini života drži celo domaćinstvo živim i urednim. Odmah baka založi vatru u smederavac, postavi šoljice i iznese domaći sok od maline i rakiju. Ne da da joj gosti sede za praznim stolom. Njenoj sreći nije bilo kraja, sve do jednog trenutka. Počele smo da razgovaramo i činilo se da baki u životu ne fali ništa, ali fali joj, jako joj fali.

Baka Mrijana se, kako kaže udala mlada sa svega 19 godina i u braku rodila je šestoro dece, 5 ćerki i jednog sina. Nažalost, troje dece Mirjana je sahranila kao i muža pa njene tri ćerke koje su udate u okolini Loznice brinu o njoj i obilaze je.

- Sama sam ovde, 48 godina sam sama. Umro mi sin, dve ćerke, umro mi je muž. Ostale ćerke se poudavale pa dolaze kad mogu, kad ne mogu pa šta. Pa kada dođu one meni donesu šta ću da pojedem - kaže skromna baka i dodaje da joj samoća najteže pada u ovim godinama.

- Nezgodan mi je dan ovde. Nije do skoro, ali kako koji mesec i godina polazi sve je nezgodnije. Sada sa 99 godina ponezgodno je samo biti - priča baka.

Bašta puna povrća, uredna, bez ijedne travke, delo je vrednih ruku bake Mire. Maline, paprike, luk, krompir, paradajz, svega ima. Da poseje sve, pomažu joj ćerke, a posle toga sve je na baki.

- Sama kopam, plevim. Sve ja polako i lepo. Imaju ljudi baštu ovakvu, ali bolju od mene nemaju - kaže baka kroz smeh.

Život joj je, kako kaže bio lep u mladosti. Udala se sa svega 19 godina, a u braku je rodila šestoro dece. Međutim, danas su joj ostale samo tri ćerke. One je obilaze i vode računa o njoj. Operu joj stvari i donesu da jede.

Najteže u životu kaže bilo joj je kada su joj je umrli sin, ćerke i muž.

- Bilo mi je najteže kada su mi umrla deca i muž. Muž mi je bio bolji nego roditelj, jako dobar čovek, jako. Bio je samo mnogo po ratu pa nije bio dobrog zdravlja. Umro je u 52. godini - kaže baka Mira.

Kaže da je i danas rada da dočeka ljude, da uh ugosti, ali ljudi sve manje ima.

- Društvo mi najviše fali. Ovo dvoje komšija što mi dolaze. Oni su meni na srcu. Kad god idu sa kapije viču "Bakoo", a ja kaže "Evo meni moja dva goluba" - priča baka.

Ne žali se, kako kaže, ima da pojede, da popije, i gde da spava.

- Lepo mi je, nemam šta da kažem. Nisam gladna, nisam žedna, imam da pojedem, da popijem, imam da spavam. Imam drva, vodi, i u kući napoilju - kaže.

Tu i tamo dok okopava baštu, baka sa sve štapom malo zaiga pa nasmeje svoje komšije jer joj, kako kaže, tako vreme brže prođe. I sada, u ovim godinama, bez naočara ume da isplete čarape i tako ispunjava dan.

Za sve svoje godine kaže baka Mira, nije se ni sa kim zavadila.

- Svi se čude meni. Nikad se ni sa kim nisam zamerila. Malo se naljutim i odljutim se, ali neću da se grdim, nema od grnje ništa - savetuje baka.

Drago joj je, kako kaže, ko god joj dođe. Zahvaljuje se baka do neba za svaku posetu i svima koji je se sete.

Za kraj baka nam je poželela srećan put i do kapije izašla da nas isprati, a mi smo obećali da ćemo joj ponovo doći za godinu dana.

(Telegraf.rs)