Amerikanci uživali u svadbarskom kupusu i prasećem pečenju: Neverovatan festival Srba u Severnoj Karolini

Kultura i tradicija lični su pečat svakog naroda, a kada se uz to doda i vera, dobije se trojstvo koje se sa ponosom nosi kroz život. Taj ponos srpske tradicije i kulture, predstavljen je 21. septembra, u gradu Šarlotu, u severnoameričkoj državi, Severnoj Karolini. Zajednica Srba, koja je deo istočnoameričke eparhije, srpsko-pravoslavne crkve Sveti Simeon Mirotočivi, i ove godine uspešno je održala Srpski festival, na kome su Amerikanci, kao i ljudi iz drugih delova sveta, mogli da se prepuste ukusima i mirisima tradicionalne srpske kuhinje kao što su praseće pečenje, pite, svadbarski kupus, a neizostavne su bile i tulumbe, štrudle, oblande, vanilice i još mnogo drugih poslastica.

Za barom se služila rakija i srpsko pivo. Festival se održava već sedmu uzastopnu godinu. Posećenost je svake godine velika, a ove godine, kao i prethodnih, najveća potražnja bila je za pečenjem, ćevapima i svadbarskim kupusom.

Preporučujemo

-Kupus se priprema dan unapred. Kuva se u velikoj oraniji oko 10 sati. Kombinujemo slatki i kiseo kupus, sa suvim rebrima i slaninom. Posetioci ga mogu kupiti kao posebno jelo, ili kao deo "Srpskog Tanjira", na kome nudimo po malo od svega što na festivalu može da se proba - izjavila je jedna od članica Kola Srpskih Sestara, koje su bile zadužene za organizaciju i pripremanje hrane ovog događaja. Tokom celodnevne manifestacije posetioci su imali priliku da uživaju u izložbi koja je postavljena unutar Crkve Sv. Simeona, a sastojala se od raznovrsnih srpskih, tradicionalnih i verskih detalja.

Srpska, narodna nošnja je privlačila pažnju, i bila tema razgovora među strancima. S druge strane, svojom arhitekturom, ali i ikonopisom, Crkva je uživala prednost na listi stvari kojima su se posetioci najviše divili. Među izlozbenim stvarima nasli su se, starinski, ručno rađeni ćilimi, stari, ručni mlin za kafu, a svakako je nezaobilazna sekcija posvećena slavi, gde se moglo videti i naučiti dosta o velikom, srpskom običaju.

Prema komentarima domaćina, ono što nedostaje ovoj zajednici je folklorna grupa koja bi upotpunila sliku. Međutim, posetiocima festivala ni to nije bilo uskraćeno. Bugarska folklorna grupa “Šarena Čerga”, vec drugu godinu za redom, izvodila je svoj program tokom trajanja ovog događaja, a na taktove muzike sa Balkana retko ko je ostao ravnodušan. Organizacija i rad na festivalu, svake godine pripada članovima zajednice Srba u ovom gradu, ali neizostavna je i pomoć ljudi drugih nacija, koji su svoju veru pronašli u pravoslavlju, a članovi su srpske crkve Sveti Simeon Mirotočivi.

Koliko je srpski festival značajan i kakvu konekciju stvara sa Crkvom, istakao je Jerej Srebrenko Vidaković koji, pored parohijana, ima veliki udeo u održavanju i očuvanju zajednice. U dijaspori naša Sveta Pravoslavna Crkva igra izuzetno važnu ulogu u očuvanju vere, tradicije, i kulture našeg naroda. Srpski festivali se uglavnom održavaju pod okriljem crkve ili u njenoj blizini. Kroz različite aspekte predstavljaju se pravoslavna vera, istorija, tradicija i kultura. Ovi festivali često počinju bogosluženjima, koja daju duhovni okvir manifestaciji.

Svi ovi elementi predstavljaju odličnu priliku i za druge narode da se upoznaju s tim ko smo i šta predstavljamo, te se na izvestan način festival može nazvati svojevrsnim "ambasadorom" srpskog naroda u dijaspori.

Jerej je dodao da kroz ovakve događaje, očuvanje identiteta postaje imperativ i živa stvarnost, gde narod pre svega obnavlja vezu sa svojim istorijskim nasleđem, prenoseći veru, tradiciju i kulturu na mlađe narastaje, jačajući srpski identitet u celini.

(Telegraf.rs)