Dijabetes pogađa i mlade i stare! Mnogi smatraju da je OVA vrednost normalna za šećer, ali iznenadićete se

Dijabetes pogađa sve generacije i poprima epidemijske razmere, objašnjavaju stručnjaci. Kako statistika pokazuje, svaka deseta odrasla osoba u svetu boluje od dijabetesa, dok je taj broj u Srbiji prešao 700.000. Od simptoma karakteristično je učestalo mokrenje, žeđ, sporo zarastanje rana, suva koža, česte infekcije.

Mnogi ovu bolest ne otkriju na vreme, jer i ne znaju da je imaju, dok na alarme ne obraćaju pažnju. S druge strane, većina ljudi smatra da je 5, 6 šećer izjutra sasvim u redu, dok lekari objašnjavaju da se preko ove "brojke" sada ne prelazi olako i da je potrebno dodatno ispitivanje.

Preporučujemo

Doc.dr Jelica Bjekić, načelnica endokrinologije KBC "Bežanijska kosa", predsednica Republičke i stručne komisije za dijabetes, kao i radne grupe za dijabetes pri Ministarstvu zdravlja objasnila je za Telegraf.rs da je prevalenca dijabetesa u Srbiji 13 odsto.

- Po novim kriterijumima, šećer na tašte preko 5, 6 treba proveriti i raditi dodatne dodatne analize. Neko ko ujutru ima na prazan stomak ovu vrednost, ne kažemo mi odmah da ima dijabetes, ali bi trebalo dodatno ispitati, naročito ako neko ima pozitivnu anamnezu na šećernu bolest. Recimo, ako neko ima preko 7 ujutru, tu već imamo jasnu sliku, a ove između vrednosti, to treba dopuniti dodatnim testovima i utvrditi o čemu se radi, objasnila je dr Bjekić za Telegraf.rs.

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija je prepoznata kao posledica neadekvatnih navika u ishrani, nedovoljne fizičke aktivnosti, a sama po sebi vodi ka različitim bolestima, objasnila je u emisiji Zdravo sa Ivanom, endokrinolog dr Snežana Polovina.

- Insulin je hormon koga luči pankreas, a služi da omogući da uđe šećer u ćelije i da se taj šećer koristi kao gorivo u ćelijama. Ako se jave određeni poremećaji, kao što je smanjena osetljivost mesta na koje se vezuje insulin, on ne može da deluje, šećer ne može da uđe u ćelije, ćelije su gladne i teraju tu osobu da unosi više hrane. Veći unos hrane dovodi do gomilanja masnoće, ta masnoća ponovo otežava delovanje insulina i to je u stvari reakcija pankreasa koji luči veću količinu insulina ne bi li nekaok uvukao šećer u ćelije. To se zove insulinska rezistencija, kada je potrebno mnogo više insulina da bi se održavao nivo šećera u krvi koji je optimalan, objsnila je dr Polovina.

Ko je u riziku

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio da će biti uvedena nova analiza kojom će moći da se utvrdi da li je neko u riziku da postane dijabetičar."I sami znate koliko ljudi poznajemo da imaju dijabetes, da su kasno saznali, da je došlo do oštećenja nekih organa. To možemo ako se na vreme utvrdi, da se drži pod kontrolom, i ti ljudi najnormalnije mogu da žive", poručio je ministar Lončar.

Gojaznost, loša ishrana i slaba fizička aktivnost

Prema dostupnim podacima, svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća na pragu gojaznosti, što znači da je polovina stanovništva prekomerno uhranjena.

Ono što kasnije sledi je da svaka loša navika može odvesti u bolest. Što se gojaznosti tiče, kao glavni uzrok označen je preveliki unos hrane, ali i nedovoljna fizička aktivnost.

- Bazično, to jeste najčešći uzrok, ali u međuvremenu su otkrivene mnogobrojne materije koje nas okružuju i onemogućavaju delovanje insulina, koje dovode u pitanje brzinu  metabolizma. To su materije koji se nalaze u hrani, kao što su aditivi koji poboljšavaju ukus hrane, oni održavaju unos hrane, ali ti aditivi se mešaju u naš endokrini sistem i služe kao endokrini prekidači. Dakle, prekidaju normalnu sintezu hormona i to dovodi do usporavanja metabolizma, objasnila je dr Polovina.

Ono što lekari preporučuju, to je prevencija koja podrazumeva proveru šećera u krvi, zdrave navike, izbalansiranu ishranu, više šetnje i fizičke aktivnosti.

(Telegraf.rs)