Danas je Krstovdan i crveno slovo: Rođeni ovog dana na svojim plećima nose senku časnog krsta, sređuje se kuća
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ramamti Ezer
Grčke reči stauros i ksilon su u Bibliji prevedene kao krst. Ipak da li je to tačan opis izgleda krsta? Reč krst „je prevod latinskog kruks; ali grčki stauros ne označava kruks, kao što ni ’štap’ ne označava ’štaku’. Homer upotrebljava reč stauros za običan direk, stub ili jedan jednostavan komad drveta. U tom smislu ga upotrebljavaju i svi ostali grčki klasičari. To nikad ne znači dva jedno preko drugog nameštena komada drveta postavljena pod bilo kojim uglom. U Novom Zavetu se ne ukazuje ni najmanje na dva komada drveta. Druga grčka reč, ksilon, potvrđuje dokaz da je stauros bio uspravan stub bez poprečnog balvana. U Biblijskom priručniku o tome piše: „Ta reč . . . [ksilon] označava uopšte jedan komad neživog drveta ili korisno drvo, koje je bilo upotrebljavano za loženje ili u druge svrhe. . . . Pošto se ova poslednja reč . . . [ksilon] upotrebljava za prethodno navedenu reč stauros, obe znače baš isto. . . . Odatle potiče upotreba reči . . . [ksilon] u vezi sa načinom smrti našeg Gospoda i prevod sa ’drvo’ prema Delima apostolskim 5:30; 10:39; 13:29; Galatima 3:13; 1. Petrova 2:24. Mnogi nisu ni svesni da svaki put kad nose ili prikazuju krst vređaju Boga i Oca i njegovog Sina. Jer koji bi roditelj voleo da mu se stalno diraju stare rane ako je napr. dete pregaženo, ubijeno, mučeno i osramoćeno, a da vidi na drugom na lančiću taj simbol oružja koje je usmrtilo dete - autić, nož, pištolj itd. Mislimo o tome, Bog krst ne smatra čašću, već prokletstvom (Galatima 3:13).