Danas je Krstovdan i crveno slovo: Rođeni ovog dana na svojim plećima nose senku časnog krsta, sređuje se kuća
Dvadeset sedmi dan septembra u novom kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen je crvenim slovom. To je dan posvećen Vozdviženju časnog krsta, odnosno Krstovdan.
Jesenjim Krstovdanom proslavlja se uspomena na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak, prenosi RTS.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje.
Kako kaže hrišćansko predanje, narod je odgovorio patrijarhu molitvom Gospode pomiluj, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.
Na taj praznik, istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.
"Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju", odakle ga je na Golgotu, "hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije", zapisano je u "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića.
"Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta", napisao je episkop Nikolaj.
Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.
Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.
Neki vernici jedu samo hleb i grožđe
Na Krstovdan se strogo posti, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve "ići naopako".
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
U svim selima ranije su se isplaćivali ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.
Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje
Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje: 27. septembra - jesenji Krstovdan i 18. januara - zimski Krstovdan, prenosi RTS.
Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja, 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi.
U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti "oskudna i bolešljiva".
(Telegraf.rs)
Video: U najstarijoj crkvi u Beogradu čuvaju se čudotvorne mošti čak šest svetaca koje Srbi slave
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
crnii
Gospode Isuse Hriste , sine Božiji koji si nam od Boga dat i izabran da ti budeš onaj koji će poneti ljudske grehove na svome telu i umro za nas da bismo živeli dostojnim životom i pred Bogom ! Udostoji mene , moje najmilije i ceo ljudski rod ! Amin !
Podelite komentar
Ramamti Ezer
Grčke reči stauros i ksilon su u Bibliji prevedene kao krst. Ipak da li je to tačan opis izgleda krsta? Reč krst „je prevod latinskog kruks; ali grčki stauros ne označava kruks, kao što ni ’štap’ ne označava ’štaku’. Homer upotrebljava reč stauros za običan direk, stub ili jedan jednostavan komad drveta. U tom smislu ga upotrebljavaju i svi ostali grčki klasičari. To nikad ne znači dva jedno preko drugog nameštena komada drveta postavljena pod bilo kojim uglom. U Novom Zavetu se ne ukazuje ni najmanje na dva komada drveta. Druga grčka reč, ksilon, potvrđuje dokaz da je stauros bio uspravan stub bez poprečnog balvana. U Biblijskom priručniku o tome piše: „Ta reč . . . [ksilon] označava uopšte jedan komad neživog drveta ili korisno drvo, koje je bilo upotrebljavano za loženje ili u druge svrhe. . . . Pošto se ova poslednja reč . . . [ksilon] upotrebljava za prethodno navedenu reč stauros, obe znače baš isto. . . . Odatle potiče upotreba reči . . . [ksilon] u vezi sa načinom smrti našeg Gospoda i prevod sa ’drvo’ prema Delima apostolskim 5:30; 10:39; 13:29; Galatima 3:13; 1. Petrova 2:24. Mnogi nisu ni svesni da svaki put kad nose ili prikazuju krst vređaju Boga i Oca i njegovog Sina. Jer koji bi roditelj voleo da mu se stalno diraju stare rane ako je napr. dete pregaženo, ubijeno, mučeno i osramoćeno, a da vidi na drugom na lančiću taj simbol oružja koje je usmrtilo dete - autić, nož, pištolj itd. Mislimo o tome, Bog krst ne smatra čašću, već prokletstvom (Galatima 3:13).
Podelite komentar