Nad njegovim moštima desila su se mnoga čudesa: Mučenik Kornilije bio je rimski oficir, a postao episkop

Srpska pravoslavna crkva 26. septembra, po novom kalendaru, obeležava dan posvećen u spomen osvećenja hrama Vaskrsenja Gospodnjeg; Svetog sveštenomučenika Kornilija (Pretprazništvo Vozdviženja).

Sveštenomučenik Kornilije bio je Rimljanin i rimski oficir Kesariji Palestinskoj. Krstio ga je apostol Petar. On je bio prvi od neznabožaca, koji je stupio u crkvu Božju. Dotle su neki mislili, da je crkva Hristova samo za Jevreje i za one koji prime obrezanje jevrejsko. Krstivši se Kornilije je ostavio sve i pošao za apostolom Petrom.

Preporučujemo

Petar ga je kasnije postavio za episkopa i poslao u neznabožački grad Skipseosis, gde je Kornilije pretrpeo mnoga beščešća i mučenja zbog Hrista, ali silom Božjom srušio je hram Apolonov i krstio kneza tog grada Dimitrija i 277 neznabožaca. Od Boga je saznao dan svoje smrti, pa prizvao sve hrišćane, posavetovao ih, pomolio se Bogu za njih i mirno se predstavio Gospodu u starosti česnoj. Vremenom njegov grob je bio zaboravljen i zapušten.

Ali, svetac se javio episkopu Troadskom Siluanu i objavio mu svoj grob i naredio mu da tu podigne crkvu. Episkop je to izvršio uz pomoć bogatog građanina Evgenija. Od moštiju svetog Kornilija desila su se mnoga čudesa.

Osvećenje hrama Hristova Vaskrsenja: Kada je sveta carica Jelena našla krst Gospodnji u Jerusalimu, zadržala se tom prilikom duže u svetom gradu, i sagradila crkvu u Getsimaniji, u Vitlejemu, na Jeleonskoj Gori, kao i na drugim mestima, znamenitim po životu i radu Gospoda Isusa Hrista.

A na Golgoti, gde je i našla Krst časni, otpočela je gradnju ogromne crkve pod čijim se krovom nalazilo  mesto gde je Gospod raspet, kao i ono, gde se sahranjen. Htela je sveta carica da sjedini pod jednim krovom i mesto njegovog stradanja i mesto njegove slave. Međutim, Jelena se predstavila Gospodu pre nego što je taj veličanstveni hram bio dovršen. Kada je hram bio dovršen, baš te godine Konstantin je praznovao tridesetogodišnjicu svoga carovanja. I tako i osvećenje hrama i praznovanje carevog jubileja bilo obavljeno istog dana, 13. septembra 335. god. U to vreme zasedao je u Tiru pomesni sabor episkopa.

I ovi episkopi, kao i mnogi drugi, došli su u Jerusalim na osvećenje hrama Vaskrsenja Gospodnjeg. I ustanovilo se tada, da se taj dan, kao dan pobede i trijumfa crkve Hristove, praznično spominje svake godine.

(Telegraf.rs)