Ulazimo u sezonu povećane aktivnosti virusa: Vakcinacija kao najbolji vid prevencije

Ulazimo u sezonu povećane aktivnosti virusa. Vakcinacija predstavlja najbolje rešenje, jer će na taj način građani moći da se blagovremeno zaštite od težih oblika bolesti, hospitalizacije i smrti, a posebno oni najugroženiji - deca i osobe starije od 65 godina, kao i hronični bolesnici.

Sa hladnim vremenom se povećava i učestalost pneumokoknih infekcija koje obuhvataju čitav niz bolesti od upale pluća, srednjeg uha, do vrlo teških bolesti kao što su sepsa i meningitis. Ipak, sve ove infekcije i njihovi teži oblici mogu se sprečiti vakcinacijom.

Preporučujemo

U borbi protiv zaraznih bolesti, vakcinacija je u najvećoj meri doprinela smanjenju obolevanja i smrtnosti ljudi, i pokazala se kao najefikasnija mera primarne prevencije. Zahvaljujući imunizaciji, mnoge zarazne bolesti su stavljene pod kontrolu. 

Upravo o ovim problemima diskutovalo se na jesenjoj edukativnoj tribini nacionalne kampanje "Ko rano rani" koju su zajednički organizovali Forum pacijenata Srbije, Respiratorni edukativni centar, Pedijatrijsko respiratorno udruženje Srbije i kompanija Pfizer. Tom prilikom emitovani su edukativni spotovi "Ko rano rani" u kojima su prikazane brojne poznate ličnosti, koje su podržale kampanju.

Prof. dr Aleksandar Sovtić, pulmolog i načelnik Odeljenja za pulmologiju na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" je na tribini upozorio da je pneumokokna bolest i dalje vodeći uzrok smrtnosti, a može da se spreči vakcinacijom.

- Kod nas su deca zaštićena uvođenjem pneumokokne vakcine u kalendar obavezne imunizacije, pa je broj obolelih od sepse, meningitisa i pneumonije manji. I pored toga, deca mlađa od 5 godina, ali i stariji od 65 godina i dalje spadaju u dve najrizičnije grupe kada je u pitanju pneumokokna bolest i infekcija virusom gripa. Opisano je preko sto serotipova pneumokoka, pa zato i postoji nekoliko vakcina koje štite od najinvazivnijih serotipova. Osim toga, još uvek se nedovoljno pažnje obraća na starije od 65 i ljude koji su u velikom riziku da teško obole od pneumokokne bolesti. Tu se pre svega misli na osobe sa narušenim imunitetom, poput onih koji se leče od malignih, autoimunih bolesti i dijabetesa. S obzirom na to da deca imaju centralnu ulogu u prenošenju virusa, najuočljiviji uticaj vakcinacije postiže se imunizacijom kompletne populacije dece. To su uradili sedamdesetih godina u Japanu, kada su svu školsku decu vakcinisali protiv gripa, a rezultat je bio pad smrtnosti kod starijih od 65 godina. Imunizacijom dece, indirektno štitimo i odrasle - ističe prof. dr Sovtić.

Iako je imunizacija jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih mera, prisutno je veliko oklevanje zbog dezinformacija prisutnih u medijima. Tako na primer, zbog lakog širenja, male boginje funkcionišu kao rani sistem upozorenja, ukazujući na problem smanjene stope vakcinacije u populaciji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, obuhvat imunizacijom protiv malih boginja se nije vratio na nivo pre pandemije.

- Imunizacija protiv COVID-19 je ukazala na problem nepoverenja u vakcinaciju. Taj problem je globalan, ali su specifičnosti funkcionisanja zdravstvenog sistema, društva u celini i zdravstvena obrazovanost stanovništva pogodovali tome da u Srbiji postoji nedovoljan obuhvat imunizacije protiv COVID-19. Ne treba zaboraviti i na mešovite infekcije - na grip i nakon toga razvijeno pneumokokno zapaljenje pluća. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Sve te bolesti i njihovi teži oblici u manjoj ili većoj meri mogu da se spreče vakcinom koja se preporučuje posebno osobama starijim od 65 godina i hroničnim bolesnicima - rekao je Ass. dr Mihailo Stjepanović, Direktor Klinike za pulmologiju, Univerzitetski klinički centar Srbije.

Briga o zdravlju je vanvremensko pitanje. Pacijenti sa kojima je Forum pacijenata u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj prevencije tokom cele kalendarske godine.

- Svi znamo da osnovu prevencije čini imunizacija. Nažalost, veliki deo pre svega mlađe i zdravije populacije, ima rezerve prema vakcinama, naročito posle iskustva sa kovid pandemijom, a nepoverenje je glavni razlog za takav stav. Takođe, susrećemo se i sa problemom neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije da uopšte postoje vakcine za određene bolesti. Uzmimo za primer vakcinu protiv pneumokoka koja može da se primi tokom cele godine, veliki broj starijih od 65 godina bi trebalo da je primi, ali nažalost mnogo njih i ne zna da vakcina postoji niti da mogu da je dobiju besplatno u domu zdravlja - rekla je Olja Ćorović, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije.

(Telegraf.rs)