NASLOVNE STRANE DANAŠNJIH NOVINA: Prelistavanje štampe za nedelju, 22. septembar 2024. godine
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Cilj EU
Stvaranje rudnika bez odpada? Pa neka stvaraju ali u EU. Mi smo zemlje treceg sveta, sta se to nas "smatra" ?
Слађана Точиловац Шаљић
И технике градње и инжењерског планирања. Ми не можемо да зауставимо климатске екстреме јер оно што је испуптено у атмосферу траје тамо и читав век. Али можемо да на микро нивоу ублажимо последице и ефекте стаклене баште. Да се грађанима олакша живот, помогне у отклањању штете, спречи нова штета, јер ова ситуација ће трајати. Видели сте поплаве током циклона Борис. Замислите да се нешто тако деси у Војводини пре жртве. А може да се деси. Зато нам нису потребни токсични рудници већ сигурна производња хране и сигурно водоснабдевање. Сви се праве паметни и спроводе неку силу по свету чим дође пар погодних дана за то. Али то не значи да су у праву. Оно што је некада била прича о 7 дебелих и 7 мршавих крава, сада има једну 0 иза седмице. Био је један филм и наслов му је гласио Pkenty. Филм о изобиљу након Другог светског рата и погубљени јунацима тог рата. Е па дошао је дефинитивно крај тог раздобља. Експлоатисало се преко мере, уништавало без потребе. И сада у наредних 70 или 80 година мора да се штеди. Ресурси природе морају да се обнављају. Баланс да се успоставља а дуг природи да се врати. Наше двориште је мало и ми морамо да се понашамо домаћински. Што је мој деда Милан говорио за чување здравља кичме на селу: Лети носи гуњу, зими како хоћеш.
Слађана Точиловац Шаљић
Народ и струка у Републици Србији су јасно за трајну забрану експлоатације литијума и бора на нашој територији. Тако да ниједна власт у будућности не може да суспендује ту забрану. И ту забрану треба унети и у Устав Републике Србије у циљу поштовања тог документа и чланова који се односе на дужност заштите животне средине и обавезу државе и институција да се предузимачима који могу изазвати својим активностима угрожавање и загађење животне средине то онемогући. Дакле, да се њихова делатност трајно обустави. Природни ресурси и јавна добра не припадају само нашој генерацији, пре свега они припадају будућим генерацијама. Живи свет мора да се сачува за будућа поколења. А не да се њиме управља по партијској линији или по вољи било које политичке гарнитуре. Као што видите, свет и даље више улаже у ратове и фосилна горива. Чак су и од обичних уређаја направили бомбе. Улаже се само у убијање и деструкцију. Србија неће уништавати плодне долине, резервоаре чисте пијаће воде, зарад света који се понаша као пијани милионер. Нама су потребна улагања у пречипћиваче отпадних вода, у санитарне депоније и постројења за прераду отпада и производњу енергије. У циркуларну економију. У пољопривреду и сточарство. Гас је зелена енергија. Уз добро планирање развој није неодвојив од екологије. Али мора и да се пошумљава, озелењава. Да се редукује индивидуални превоз у градовима. Да се не формирају нова топлотна острва без зелених коридора и проветравања. Да се користе нови грађевински материјали