U narednim danima Dunav dostiže vrhunac! Jedna stvar spasava Srbiju od potopa: "Samo da ne dođe do 7 metara"

Povodom aktuelne meteorološke i hidrološke situacije, juče je održana sednica Vlade, zajedno sa vanrednom sednicom Republičkog štaba za vanredne situacije. Sednici je prisustvovao i direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), Jugoslav Nikolić, diplomirani meteorolog, kao član Štaba. Tokom sednice je navedeno da se očekuje da vrh vodenog talasa Dunava stigne kod Bezdana 25/26. septembra, a kod Novog Sada 27/28. septembra.

Nikolić ističe da su stručne službe Republičkog hidrometeorološkog zavoda sa posebnom pažnjom pratile i prate meteorološku i hidrološku situaciju u Srednjoj Evropi i Srbiji, koja je posledica uticaja ciklona nazvanog Boris. RHMZ redovno obaveštava nadležne organe i javnost o promenama.

Preporučujemo

Ekstremnost ciklona Boris, kako je objasnio Nikolić, posledica je rekordno visokih temperatura Sredozemnog i Crnog mora, kao i neuobičajene putanje i prostorne veličine ciklona. Tokom četiri dana, od 12. do 16. septembra, ciklon je uslovio obilne padavine nad ugroženim područjima Srednje Evrope, uključujući Austriju, Češku, južnu Poljsku, Slovačku, Mađarsku i istočnu Rumuniju. Na tim područjima palo je između 150 i 300 mm kiše, što će izazvati porast vodostaja na Dunavu u narednim danima, bez obzira na povoljnije meteorološke prognoze do kraja meseca.

Rast vodostaja Dunava već je dostigao granicu redovne odbrane od poplava na potezu Bezdan-Novi Sad, a vrh talasa se očekuje 25/26. septembra kod Bezdana i 27/28. septembra kod Novog Sada. Prema trenutnim podacima, vodostaj će ostati ispod granice vanredne odbrane od poplava. Nadležni subjekti sistema odbrane od poplava prate situaciju i preduzimaju sve potrebne mere kako bi se izbegle potencijalne štetne posledice.

Nikolić je naglasio i dodatne faktore koji će produžiti period visokog vodostaja. Intenzivno topljenje snega na Alpima, koje će trajati narednih 7 do 10 dana, usporiće opadanje vodostaja, ali neće dovesti do dodatnog rasta. Velika sreća i spas za Srbiju je što je prethodno bilo dugotrajnog perioda suše, zbog čega je zemljište moglo da apsorbuje deo padavina, te se ovde ne očekuju poplave slične onima u Srednjoj Evropi.

Nikolić je dodao da se do kraja septembra očekuje visoki vodostaj Dunava, nakon čega će uslediti postepeno opadanje u prvoj dekadi oktobra.

Što se tiče prognoze za oktobar, očekuje se toplije vreme sa prosečnim padavinama. Srednja temperatura vazduha biće između 11 i 14 stepeni, što je za jedan stepen iznad višegodišnjeg proseka, dok se količina padavina očekuje u rasponu od 40 do 70 mm, a na planinama do 80 mm.

Dunav kod Bezdana i Apatina je već blizu granice redovne odbrane od poplava. Prema današnjim podacima, Dunav kod hidrološke stanice Apatin je na 557 cm, a očekuje se da 24. septembra dostigne 670 cm, što je preko granice redovne odbrane od poplava, koja iznosi 600 cm. Za prelazak granice vanredne odbrane potrebno je da nivo Dunava dostigne 750 cm. Kod Bezdana, trenutni vodostaj je 529 cm, a očekuje se da 24. septembra dostigne 660 cm, dok je granica redovne odbrane 500 cm, a vanredne 700 cm.

- Nama će voda ući u vikend-naselje Baračka. Ulazi na 520, a kada se zaista bojimo poplava to je kada vode dođe na sedam metara, kao što je bio slučaj 2013. godine. Ove godine neće biti toga. Ljudi koji imaju vikendice su podigli sve što imaju na sprat objekta. Kod nas su nasipi visoki. Naši preci su ih ostavili i zato se plašimo tek kada pređe 7-8 metara. Ostala naselja su pored kanala, a u Baračku voda stalno ulazi - rekao je meštanin Bezdana za Blic.

Hidrolog RHMZ-a Dejan Vladiković objasnio je da nema razloga za preteranu zabrinutost, jer se ne očekuje da vodostaj pređe granicu vanredne odbrane od poplava. Na potezu od Bezdana do Novog Sada, sve hidrološke stanice su ušle u režim redovne odbrane od poplava, dok nizvodno, ka Zemunu, Pančevu i Smederevu, vodostaj neće dostići granicu redovne odbrane, zahvaljujući uticaju hidroelektrane Đerdap, koja reguliše tok Dunava.

Topljenje snega na Alpima će produžiti trajanje visokog vodostaja, ali srećna okolnost za Srbiju je što je suša omogućila upijanje padavina u zemljištu, te se ovde očekuje znatno manji uticaj nego u drugim zemljama Evrope, koje su suočene sa velikim poplavama.

(Telegraf.rs/RTV)