Danas je crveno slovo, Mala Gospojina: Vernici se mole Majci Božijoj, ovaj praznik je idealan za venčanja

Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. septembra obeležavaju Rođenje presvete Bogorodice, odnosno Malu Gospojinu. U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom.

Ovaj praznik se ubraja u 36 velikih praznika u kalendaru.

Preporučujemo

Praznik Marijinog rođenja se obeležava 21. septembra, ali nije poznato od kada se praznuje.

Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu. Ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka, po blagoslovu Božjem. Upravo je Bog i odredio Mariju da bude majka Isusa Hrista i zato se slavi kao Presveta Bogorodica.

Doživeće najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu. Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve.

Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.

Jesenje svadbe počinju od ovog praznika

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.

Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije. U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju.

Kada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.

Maloj Gospojini posebno se raduju mladi koji pohode svetinje.

Neke porodice u svečanom ruhu, iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju, a posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

Majka svih crkava

Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu Studeničkog manastira. Poznatija kao Kraljeva crkva, izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa. U ovom manastiru je i osnivač loze Nemanjića Stefan Nemanja Bogorodici posvetio crkvu koju narod naziva Majkom svih crkava u Srbiji.

(Telegraf.rs)