Održana konferencijia povodom svetskog Dana bezbednosti pacijenata

Odložene ili propuštene dijagnoze i terapijske intervencije mogu direktno uticati na tok bolesti, uspešnost lečenja i samu bezbednost pacijenata, rečeno je na konferenciji povodom svetskog Dana bezbednosti pacijenata u organizaciji Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Konferencija je okupila predstavnike akademije, zdravstvenih institucija, udruženja pacijenata, kompanije koje razvijaju zdravstvene informacione sisteme i mnoge industrije i pojedince koje dele viziju unapređivanja kvaliteta zdravstvene zaštite i osiguranja opšte dobrobiti pacijenata.

Preporučujemo

Prema aktuelnim statistikama SZO, nebezbedna upotreba lekova najčešće dovodi u pitanje dobrobit pacijenata. Drugi deo konferencije je bio posvećen ovogodišnjoj temi Dana bezbednosti pacijenata - blagovremenoj i preciznijoj dijagnostici.

Prof. dr Arsen Ristić, kaordiolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu  naveo je da kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti, a prema podacima iz 2022. godine više od 51 hiljade ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, koje čine čak 47,3 odsto svih uzroka smrti u Srbiji.

- Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj aterosklerotske bolesti je povišen nivo LDL holesterola. Imajući u vidu da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola koji je faktor rizika koji najlakše može da se promeni, rešenje za smanjenje smrtnosti leži upravo u prevenciji. Podizanje svesti o rizicima i značaju kontrole LDL holesterola, kroz kontinuiranu edukaciju lekara i pacijenata, kako bi se podigla stopa otkrivanja i kvalitet lečenja pacijenata na svim nivoima zdravstvene zaštite. U cilju boljeg otkrivanja pacijenata sa kardiovaskularnim rizikom, pravovremenog dijagnostikovanja i početka lečenja, neophodno je usklađivanje referentnih vrednosti lipidnih parametara na laboratorijskim izveštajima sa kardiovaskularnim rizikom i vrednostima iz aktuelnih vodiča, kao i uniformisanje saopštavanja laboratorijskih rezultata koji se odnose na lipidni status – istakao je prof dr Ristić.

Prof. dr Goran Nenadić iz Univerziteta u Mančesteru rekao je da veštačka inteligencija ima veliki potencijal koji može da značajno unapredi funkcionisanje zdravstvenog sistema, omogući blagovremenu i precizniju dijagnostiku, i poboljša sigurnost pacijenata.

- To se naročito odnosi na upotrebu informacija koje su prisutne u tekstualnoj formi u zdravstvenim sistemima: anamneze, lekarske beleške, medicinski izveštaji. Tu su i mnogobrojne naučne publikacije i protokoli, kao i utisci i komentari pacijenata na društvenim mrežama. Sve ove forme su važan izvor znanja o bezbednosti pacijenata – objasnio je prof. dr Nenadić.

Goran Šehović, savetnik direktora Kancelarije za IT i eUpravu istakao je da u cilju unapređenja bezbednosti podataka pacijenata, kao i kvalitetnijeg i bržeg rada samih zdravstvenih radnika, Kancelarija za ITE je sa Ministarstvom zdravlja otpočela projekat migracija svih lokalnih zdravstvenih informacionih sistema u Državni data centar u Kragujevcu.

- Prvih 30-tak sistema su već funkcionalni i rezultati su izuzetni, pristup je ubrzan, stabilnost i pouzdanost značajno unapređeni. Ovim postupkom, otpočet je razvoj nove, jedinstvene državne zdravstvene mreže što je neophodan korak u daljem razvoju našeg zdravstvenog sistema. Dodatno, nekoliko tekućih projekata i inicijativa već koristi Državni data centar za čuvanje podataka po najvišim bezbednosnim standardima i za razvoj aplikacija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kao što je rana detekcija raka dojke. Cilj i zadatak Kancelarije za ITE je da pruži tehničku podršku Ministarstvu zdravlja u organizaciji arhitekture zdravstvenog sistema koja će omogućiti nadzor, kontrolu i upravljanje zdravstvenim sistemom, centralizaciju i bezbedno čuvanje podataka pacijenata kao i naprednu analitiku nad tim podacima. – rekao je Šehović

Vukašin Radulović iz Helianta objasnio je da elektronski zdravstveni karton predstavlja prvi nivo zaštite bezbednosti pacijenata i u tehničkom smislu je i najvažniji.

- Kroz elektronski zdravstveni karton mogu da se generišu podsetnici za dodatne kontrolne preglede i analize, dok se kroz sistem upozorenja mogu preduprediti propisivanje neadekvatnog leka ili leka koji može dovesti do alergijske reakcije nekog pacijenta – rekao je Radulović.

(Tečegraf.rs)