Mama me je ostavila u domu, "otišla po žvake" i nije se vratila: Piroćanac otkrio šta je uradio kad ju je sreo

Morate shvatiti da majka nije uvek majka. I kad se busate u grudi samo da je kod roditelja. Nije tako, svedocici smo cestih cedomorstava i nebrige. Socijalni radnici nisu svuda isti, nekad ne vidite ono sto oni vide, a nekad postoji i zla sudbina.

Mnogo puta sam čula, majka ili otac, koji nisu brinuli o svom detetu, a kasnije u životu se pronađu, to isto dete u starosti svojih roditelja, prihvati ih i brine o njima, a da nisu zaslužili ni dana pažnje i brige. Divni čoveče, naučio te je život da pre svega, budeš čovek i čovek velikog srca i da imaš petoro svoje dece. Neka te Bog čuva.

Ovo definitivno nije majka i ne zaslužuje da joj bude od pomoći. Mnogi brižni roditelji doživljavaju da ih njihova deca zapostave i zaborave, a ova žena se i ne kaje za to što je uradila svome čedu. Gde je tu pravda?

Neopisiva tuga i zalost. Majka ima poremecaj licnosti te stoga nije ni svesna da je mentalno bolesna. Poremecaji licnosti su, nazalost, veoma cesti u poluaciji, oko 12%. Podizanje domova za nezbrinutu decu, za one koji ne mogu da se brinu o sebi, sanatorijume za mentalno obolele, je primarni zadatak svakog naprednog drustva.

Svaka Vam čast na karakteru. Ostanite i dalje kroz život takvi. Mi možemo da oprostimo ili ne,ali teško da zaboravimo.

Živ bio dobri čovečeNeka ti dragi Bog i u buduće pomogne, tebi i svima tvojima

Sta je zivot? Divna prica

Uh, kako da ne zaplacem🥲🥲🥲🥲🥲

Bog je stvorio čoveka,ali za ovako nešto,sigurno NE...!!!

Uh!!! Kada pomisliš da ti je bilo teško u životu, pa ovo pročitaš, shvatiš da si privilegovan i da ti je bilo mnogo dobro, savršeno!!!

Kad sam sa prvim mužem ostala trudna, on se sasvim promenio. Mislila sam da se uplašio kako će se snaći u ulozi oca. Međutim razlog je bio savim drugi. Čovek se zaljubio. Ja sam se porodila, a on se ponašao kao da mi ne postojimo. Zavisila sam od njega. Nisam imala posao. Napustila sam posao kad sam se udala i preselila u drugi grad. Radila sam u projektnom birou. Kad je priznao da ide dalje, ja sam ostala potpuno sama, bez posla, bez stana, bez prijatelja, bez rodbine u meni nepoznatom gradu. On je hladnokrvno predložio da dete damo u dom za nezbrinutu decu. Bila sam zaprepašćena. Ne znam da li više zbog samog predloga ili hladnokrvno izgovrenih reči Nisam pristala. Pokušao je da uzme dete od mene, ali borila sam se kao vučica da mi ga ne uzme, jer sam znala da bi završilo u domu. Kao on radi, ima obezbeđen stan i samim tim ima bolje uslove, ali kad sam sudiji rekla da će dete dati u dom, dobila sam puno starateljstvo. Ipak me je Bog pogledao. Baš tih dana dobila sam posao, a sticajem neverovatnih okolnosti rešila i stambeno pitanje. Stan nije bio nešto naročito, ali bio je moj. Oca mog deteta nikad više nisam ni videla, ni čula kao ni moje dete. Ćerku sam iškolovala. Završila je fakultet, udala se. Ima divnog muža i dvoje zlatne dece. Dešava mi se da sanjam da me neko dete doziva i moli da ga povedem kući, a kad čitam i gledam emisije o napuštenoj deci plačem dok me glava ne zaboli.

Svaka cast ovom coveku koji ima srce i dusu.

Malo ste me rasplakali. Deci bez roditelja je preteško. Celog života traže tu ljubav koja im je nedostajala. Budite ponosni na sebe. Dobro ste se držali, svaka čast.❤