Poslednji put se videle na sahrani 1990. godine: Vesna traži rođaku Mariju koja je živela u Beogradu

Vesna (53) iz Austrije na sve načine pokušava da pronađe svoju rođaku koju je poslednji put videla čak pre 34 godine. Godina 1990. bila je prekretnica u njenom životu - tada su im se putevi razišli, a Vesni su danas ostale urezane samo lepe slike iz detinjstva provedenog u malom vojvođanskom selu Knićanin sa svojom rođakom. Ona danas u razgovoru za Telegraf.rs otkriva koliko joj je značila i zbog čega su im se tada putevi razišli.

Ona traži rođaku Mariju koju pamti po nadimku "Maca", tako su je zvali iz milošte. Prezivala se Stojanović i živela je u Beogradu, davne 1973/74 godine. Pamti njenog tatu koji se zvao Toma, a mama Milka, kako kaže, nije imala braću ni sestre.

Preporučujemo

"Možda je Toma imao decu iz prvog braka, bio je mnogo stariji od Milke. Živeli su na Zvezdari, negde kad se siđe sa autoputa, iza prvog tržnog centra desno, uzbrdo u nekoj jako maloj uličici. U dvorištu su bile dve male kućice. Traži je Vesna rodj. Stanojevic iz Knićanina", rekla nam je.

Vesna rođena Stanojević udala se 1990. godine, promenila prezime i od tada živi u Austriji, a kako kaže u Srbiju nije dolazila decenijama.

"Ubrzo su moji deda i baba u Knićaninu, pa Maca ne dolazi sad u Knićanin jer tu nema vise nikoga", objašnjava ona za Telegraf.rs

Vesna je živela kod babe i dede u Knićaninu jer su joj roditelji radili u Austriji, a tada je Maca iz Beograda vrlo često dolazila u selo, najčešće vikendom, ali i tokom raspusta, te su ona i Vesna reklo bi se, odrastale rame uz rame i zajedno gradile uspomene, a to je jedino što danas imaju jeda od druge.

- Bile smo jako bliske, njeni roditelji su skoro zamenjivali moje. Nijedan moj rodjendan nisu propustili, a poslednji put smo se videle u septembru 1990. godine na sahrani moga dede u Knićaninu - priča Vesna prisećajući se tužnog dana, a ta godina bila je i prekretnica u njenom životu.

- Ja sam odmah nakon toga otišla u Austriji, udala se i rodila decu. Nisam dolazila 23 godine u Srbiju, a kad sam puno starih prijatelja i rodbine nasla na Fejsbuku počela sam da dolazim redovno. Za sve ove godine našla sam skoro sve prijatelje, ali i rodbinu - od Novog Sada, do Kragujevca, Vranja, Banja Luke, Crne Gore... samo jos Macu nisam našla jer nemamo vise zajedničke rodbine - priča Vesna za naš portal.

Kako se priseća, njen deda i Macin tata bili su braća od strica, a sada želi da je vidi da obnovi kontakt i nada se da će njena potraga biti uspešna.

- Verujem da i Maca želi mene da nađe - zaključuje Vesna.

Nažalost, ovakvih slučajeva ima mnogo, ali zahvaljujući društvenim mrežama i medijima svedoci smo da često imaju i srećan kraj, a nadamo se da će tako biti i u slučaju Vesne i Mace. I ko zna, možda ih putevi ponovo spoje i to u Kinićaninu, mestu njihovog susreta i rastanka.

(Telegraf.rs)