Pojas Bogorodice čuva se na Svetoj Gori, veruje se da čini čuda: Priča se da ga je plela ona sama

Trinaestog dana septembra, po novom kalendaru,Srpska pravoslavna crkva proslavlja dan posvećen Polaganju pojasa presvete Bogorodice i Svetim mučenicima jasenovačkim.

Polaganje pojasa presvete Bogorodice

Najveća dragocenost Svete Gore koja se čuva u manastiru Vatoped. Pojas Bogorodice je danas podeljen u tri dela i predstavlja jedinu dragocenost do danas sačuvanu iz Bogorodičinog zemaljskog života. Prema predanju, pojas je od kamilje dlake načinila sama Bogorodica. Posle njenog upokojenja, tokom njenog vaznesenja, pojas je predat apostolu Tomi. U prvim vekovima hrišćanstva pojas je čuvan u Jerusalimu, a tokom četvrtog veka u Kapadokiji. U istom veku M.Teodosije je povratio pojas u Jerusalim odakle ga je njegov sin Arkadije preneo u Konstantinopolj. Tamo je u početku bio u hramu Halkopration (bakarni hram) da bi kasnije dospeo u crkvu Vlahernon od strane cara Leonta. U toku vladavine Leondija Sofua (886-912) prenet je u palatu gde isceljuje bolesnu ženu vladarevu po imenu Zoi. Zoi je u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici zlatnim koncem izvezla ceo pojas koji je tako dobio svoj današnji izgled.

Preporučujemo

U rukama srpskog kneza Lazara

U 12. veku u godinama Manuila Prvog Komnina zvanično je ustanovljen praznik Svetog pojasa dok je ranije slavljen zajedno sa Pokrovom. Sveti pojas je bio u Konstantinopolju do 12 veka kada je u porazu Isakovom od bugarskog cara Asama ukraden i prenesen u Bugarsku. Kasnije je dospeo u ruke Srba, knez Lazar srpski ga je poklonio manastiru Vatoped zajedno sa velikim komadom Časnog Krsta. Od tada se čuva u oltaru Sabornog hrama ovog manastira.

U godinama turske vladavine, manastirsko bratstvo je krenulo na putovanja po Kritu, Makedoniji, Trakiji, u Konstantinopolj i Malu Aziju da bi posvetili i podržali grčki narod i spasili ga od zaraza koje su harale. Noseći sa sobom Sveti pojas dešavala su se mnoga čudesa i iscelenja. Od mnoštva se izdvajaju sledeća:

Bratija manastira Vatoped gostovala su u kući jednog sveštenika u Ainu. Žena sveštenikova krišom je tom prilikom uzela jedan deo pojasa. Kada su se oci ukrcali na brod iako je more bilo mirno nisu mogli da isplove. Čudeći se ovome, popadija je osetila da je to zbog njenog sagrešenja i vratila je ocima deo Svetog pojasa. Pošto je to učinila, brod je mogao da isplovi. Posle ovog događaja je napravljena druga kutija u kojoj se čuva deo koji je popadija želela da uzme za sebe.

Za vreme revolucije 1821, posle molbe Krićana, oci su preneli na Krit pojas kao pomoć narodu. Međutim, dok su se sveštenici spremali za povratak uhapsili su ih Turci i poveli na pogubljenje. Sveti pojas je tada otkupljen od strane engleskog konzula Domenika Santonija. Sa Krita je sveti pojas premešten u Santorini u novu konzulovu kuću. Vest se pronela po ostrvu a episkop je obavestio bratstvo Vatopeda. Konzul je tražio veliku sumu novca, a narod je, iako napaćen, uspeo da sakupi traženi novac i tako je pojas vraćen u Vatoped. Međutim, ono što se desilo u Ainou sa ženom sveštenika ponovilo se i konzulovoj ženi. Ona je tajno od muža odsekla jedan deo Svetog pojasa što je učinilo da je konzul uskoro iznenada umro, a majka i sestra su joj teško oboleli. Zbog toga je ona 1839. godine molila manastir da pošalju predstavnika i preuzmu deo Svetog pojasa koji je ostao kod nje.

Sveti pojas je 1864. godine prenesen u Konstantinopolj zbog kolere koja je kosila stanovništvo. Kada se brod približio luci kolera je prestala, a već oboleli su ozdravili. Ovo čudo je izazvalo znatiželju sultana pa je poželeo da i sam celiva Sveti pojas.

Ustao iz mrtvih

U periodu dok je Sveti pojas bio u Konstantinopolju jedan grčki stanovnik iz Galata zatražio je da se prenese u njegovu kuću jer mu je sin bio teško bolestan. Kada je pojas stigao u njegovu kuću bolesnik je već umro. Sveštenici se nisu prepustili očaju. Zatražili su da vide mrtvaca, a kada su na njega stavili sveti pojas on je oživeo.

Sveti pojas je 1894. pozvan u mesto Madito u Maloj Aziji zbog najezde skakavaca koji su uništili šume i poljane. Kada je brod na kome je bio Sveti pojas stigao u luku nebo je prekrio oblak skakavaca koji su počeli da padaju u more, pa je brod jedva usidren. Stanovništvo je gledajući ovo čudo oduševljeno pojalo “Gospode pomiluj”.

Do naših dana Sveti pojas čini čuda, veruje se, posebno kod nerotkinja. Njima se daje deo osveštane trake na Svetom pojasu i one uz pomoć vere i molitve dobijaju milost od gospoda i porod.

Sveti mučenici jasenovački

Više od sedam stotina hiljada ljudi stradalo je od ustaške ruke za vreme Drugog svetskog rata u logorima u Jasenovcu, Donjoj Gradini i Glini. Zajedno s ovim mučenicima Srpska crkva proslavlja i mnoge druge mučenike postradale u jamama u Prebilovcima, Jadovnu, Ržanima i drugim mestima samo Bogu poznatim.

(Telegraf.rs / Sveta Gora info, Svetigora)